Margaret Howell

Ne znam mnogo o Margaret Howell. Samo osnovno. Ipak, ona mi iznova i iznova iskrsava pred ocima i iznenadno zadobija paznju. Oduzivam u necem novom sto je stvorila i nastavim dalje. Ne istrazujem, ne kopam, samo uzivam i pustim da prodje. Kao i ove crtice koje kacim na blog, u slajfnu sa leve strane, bitan deo carolije je u nepostojanosti, nestalnosti, prolaznosti. Kod Margaret Howell, konstanta je mirna desaturisanost potpisana fontom GillSans.





Fotke kojima su predstavljane njene kolekcije prethodnih godina uvek su sveze. Cetiri sezone atmosfere njene vanvremenske british tomboyish odece donosila nam je Venetia Scott.

Za Margaret je fotografisao i Bruce Weber, sada je aktuelan Koto Bolofo. Samo jedna njegova fotka iz price o beloj kosulji:





Novosti iz kuce Margaret Howell, prikaz atmosfere tokom predstavljanja kolekcije za kraj ove godine, direktno sa terena na najlepsi nacin prikazala je Vanessa Jackman, jedna od mojih omiljenih modnih jurcalica. Modna jurcalica = osoba koja jurca od mesta do mesta na planeti koje je u datom trenutku modni centar sveta.











Margaret Howell prija mi kao temeljno uzemljenje koje mi je posebno bilo potrebno posle usplahirenosti kakve modnoj industriji samo uzleti recesije mogu da donesu. Mislim na Chanel kristalu reviju i LV reviju na peronu. Posle toga, trebalo mi je debelo parce mira, Margaret Howell way.