31. 1. 2011.

Color Notes No.30: SWEET TOOTH

Kada bih pricu o slatkisima pocela slikom iz Marije Antoanete to bi bio totalni zicer



Realnije bi bilo krenuti pricu o slatkisima vezujuci je za zimsku semi-depresiju


ili jednostavno novogodisnje prezderavanje dezertima



Pravi pocetak price o mahnitom slatkovanju bio bi ovakav. With a hint of freakish, olicenog u ekstra saturisanom dokolorisanju nekad crno bele fotke



Da li me je njena kosa potsetila na ovu tortu, ne znam, ali crna cokoladna torta sa visnjama je nesto najbolje


A onda, pazi sad, futrola za iPhone! Ne, nije pogresna slika


Neapolitan je verovatno jedan od top 5 kolor kodova ikada


i njegova japanska verzija, sa zelenim cajem


potsetila me na moje oprastanje sa Japanom, Matcha KitKat na Narita aerodromu. Ispostavlja se da u Japanu KitKat postoji u milijardu ukusa o kojima ne mozemo ni da sanjamo. A nama je i bela cokolada bogohuljenje


Nekada su mi potrebne i dovoljne samo plain old gumene bombone. Haribo, kisela jabuka, pola pola, zeleno-zuto i zeleno-crveno. Temeljno utufkane u kristal secer


Ovako se prave tvrde bombone


a jos su fascinantnije one koje na kraju u preseku imaju neku sliku. opet, japanci su majstori u tome


ovaj fazon


On the other hand, nekad je Biotika sa cimetom ili ona sa kurkumom najdivnija stvar za morning gric. Skandinavci su ove jednostavne kolacice spakovali u dirljivu formu - trolisna detelina koja se polomi na tri srca


Ipak, za klasican soul warming najbolji su mi ovi crno beli puzici natopljeni onim bazicnim slatkim sirupom. Kakva je to divota.


Sad, kada bismo pravili sentimentalni osvrt na retro prirucnike, zavrsetak posta bi izgledao nekako ovako



kada bih udarala na detinjstvo i prizivala scenu u kojoj Maja kuva, ovako


A ovo vec spada u No Comment domen


Uglavnom, ovo sam vam ja na slatkisima. High on sugar.


u tom stanju, sve izgleda ovako


a self-tajmer na fotoaparatu bi me uslikao ovako



Sto bi rek'o Sweet Paul - Stay Sweet!

Bisous!


~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~

kao i uvek, klik na slike za izvore

.................................

30. 1. 2011.

Smooth Criminal



Portreti sidnejskih kriminalaca iz 20-ih.

Now, this cop knew how to take photos. Svako bi ubio za takav artistic sense kad dodje do menjenja dokumenata i fotkanja u MUP-u. I know I would. A podaci ispisani u rucno dospartane linije iznad svake osobe... Neprocenjivo.

Potresne zato sto su istinite, ove fotke uhvatile su ocaj i ludilo, skhrhanost, ljudskost. Iako se salim, istina je da sam istinski blown away. Nekako kao onim animiranim fotkama iz foto kabina...



















via LaBoiteVerte

|||||||||||||||||

29. 1. 2011.

Languages & Letters



Kada smo na fakultetu, negde na trecoj godini, poceli da otkrivamo nove, dublje i ozbiljnije slojeve tipografije, nekako smo dosli i do teme odnosa tipografskog pisma i jezika.

Nekim jezicima prirodno lezi odredjeni font. Nekada cak poreklo dizajnera odredi ovaj ton. Nije ni cudo, skice za fontove i njihovo cezeliranje u font programima uvek se desava uz nizanje slova u reci.

U rukopisu, tekst na srpskom tece sasvim drugacije nego kada pisem engleski, ili kada piskaram reci na francuskom. Pa onda, tipkanje. Kojim fontom pisete mejlove, word fajlove, blog? Sve sto bezi od default postavki, zanimljiv je pokazatelj autorove zelje da sebi napravi adekvatno okruzenje za rad.

A onda pomislite - u koji sistemski font gledaju pisci dok pisu knjige? Ovi old school ili old school inclined ones verovatno vole Courier jer je najblizi starovremskim pisacim masinama. Onda, ta-i-taj bi mogao da koristi klasicno knjizni Times ili sturi neknjizevni Arial. Za neku slam poeziju? Pre par godina pojavio se clanak o tome. Bila sam bas thrilled.

Kada mi se pred nosom nacrtao set filmica koji pricaju o jezicima, sa recima i izrazima na lokalnim jezicima ispisanim preko lepih pokretnih slika, bila sam ocarana, kao zakucana za monitor dok nisam odgledala sva cetiri grada, jezika i pisma.

Peking,



Pariz,



Barselona



i London. London, naravno = GillSans.



Evo ih, uzivajte.









Ah, da, usled svog ovog raspilavljivanja zaboravih da kazem da su ovo reklame za EF Language Schools koje organizuju ucenje jezika u stranim zemljama.

via Fubiz

...........................

28. 1. 2011.

Friday Afternoon in the Universe





Friday Afternoon in the Universe, READ, LISTEN.

{[(Jack Kerouac - Lucien Midnight)]}

..............................................

Gramercy Park Hotel


Gramercy Park Hotel in New York City is the premium choice for boutique Manhattan hotels and luxury New York City hotels, located at 2 Lexington Av, across East 21st Street from Gramercy Park, a private park.



Gramercy bi, dame i gospodo, 'ladno mogao biti jedan od najkuljih hotela na planeti.




Stari legendarni hotel je 2003. renovirao novi vlasnik, g-din koji nosi ime Ian Schrager, americki hotelijer kome se pripisuje da je izmislio koncept boutique hotela. Plus, taj je covek suosnivac i suvlasnik originalnog Studija 54. Evo trejlera za film o ovom hotelu koji ce vam otkriti delic velicine ove njujorske ikone:



Mistican, kontroverzan i bizaran, sa cudnom teskom istorijom jedne porodice, sa neobicnim stanarima i selebriti posetiocima. I jos: Exquisitely manicured, fantastically quiet and unusually secluded... The coolest perk of the very cool hotel is by far a key to the park. (Raquel Laneri)

I, evo tog privatnog parka za koji dobijate kljuc dok ste gost Gramercy Hotela.





Pa onda: Rediscover your bohemian side at Gramercy Park Hotel, a trendy, sophisticated sanctuary for the unpretentious art lover in the heart of New York City. (KiwiCollection)



Basically, u Gremersiju ce vas docekati Vorholove i Baskijatove slike...




... ocaravajuci plafon sa bezbroj sijalica...





... i sobe sa carobnim kolor paletama.




Za vasu informaciju, a deluxe room for two, September 4-7, is $1545, plus tax. Dakle, nije nedostizno, samo treba da nasetujete aspiracije na HIGH. Pa polako. Ima vremena. Brick by brick, stone by stone. I onda, jednog dana, sedite u staklenoj basti na vr' Gramersija, pogled vam se gubi u daljini i kazete: ___________.



Od tog je krovnog raja i pocela moja prica, kada sam videla divnu mutnu sanjivu fotku sa vencanja kome je prisustvovala Oh Joy!. Oh joy, indeed.

Related Posts with Thumbnails