Kada smo na fakultetu, negde na trecoj godini, poceli da otkrivamo nove, dublje i ozbiljnije slojeve tipografije, nekako smo dosli i do teme odnosa tipografskog pisma i jezika.
Nekim jezicima prirodno lezi odredjeni font. Nekada cak poreklo dizajnera odredi ovaj ton. Nije ni cudo, skice za fontove i njihovo cezeliranje u font programima uvek se desava uz nizanje slova u reci.
U rukopisu, tekst na srpskom tece sasvim drugacije nego kada pisem engleski, ili kada piskaram reci na francuskom. Pa onda, tipkanje. Kojim fontom pisete mejlove, word fajlove, blog? Sve sto bezi od default postavki, zanimljiv je pokazatelj autorove zelje da sebi napravi adekvatno okruzenje za rad.
A onda pomislite - u koji sistemski font gledaju pisci dok pisu knjige? Ovi old school ili old school inclined ones verovatno vole Courier jer je najblizi starovremskim pisacim masinama. Onda, ta-i-taj bi mogao da koristi klasicno knjizni Times ili sturi neknjizevni Arial. Za neku slam poeziju? Pre par godina pojavio se clanak o tome. Bila sam bas thrilled.
Kada mi se pred nosom nacrtao set filmica koji pricaju o jezicima, sa recima i izrazima na lokalnim jezicima ispisanim preko lepih pokretnih slika, bila sam ocarana, kao zakucana za monitor dok nisam odgledala sva cetiri grada, jezika i pisma.
Peking,
Pariz,
Barselona
i London. London, naravno = GillSans.
Evo ih, uzivajte.
Ah, da, usled svog ovog raspilavljivanja zaboravih da kazem da su ovo reklame za EF Language Schools koje organizuju ucenje jezika u stranim zemljama.
via Fubiz
...........................
učenje jezika nikada nije bilo toliko stylish, ni toliko sexy.
ОдговориИзбришиjedina zamerka - momak koji je u knjižari u londonu treba da traži dickensa, shakespearea ili jane austen, a ne američke klasike kao što su melville ili steinbeck.
otherwise, biram barsu.
istina, primedba na mestu.
ОдговориИзбришиja cu u pariz, thank you very much ;)