Divim se ljudima koji sigurno, lagano i stalozeno barataju nozem u kuhinji. Japanskim, istim kao nasim, onim koje smo dopeljali sa tokijske riblje pijace strepeci da ce nam ih oteti kad nam na Nariti uskeniraju kofere.
Da se vratim na baratanje nozevima u kujni. Ja to radim tako lose da sam gotovo uvek na ivici incidenta. Shvatila sam da je to zato sto kuvam kad sam gladna, a kad sam gladna jaaaaako sam nervozna. Mozda i ovaj Yves Montand u backgroundu doprinosi mirnoci...
Ipak, volim da se obucim i mogucnost iskliznuca svedem na minimum. Here goes, Dzejmi, standardno hiperaktivan za svako, a posebno za jedno nedeljno pre podne:
Cheers, sto bi rek'o Jamie. Dobro, ovog puta je na kraju rekao Good luck, to me dodatno brine... Ma, whadahell, uzivajte, opustite se, nedelja je, lagano, svojerucno i from scratch spremite sebi i nekome do sebe nesto fino.
...............................................
Ah Džejmi, ljubav stara :)
ОдговориИзбришиCheers!