Moje nezno obozavanje svega sto nekoliko poslednjih sezona stvara Steven Alan ne treba neko posebno objasnjenje. Mirne duse vam pustam proslogodisnji mrdajuci lookbook. Ganjanje mobitel signala po kantrisajdu i druge lepe letnje price.
Ovog leta, cider drinkovi su totalni hit. Sve pivske kompanije imaju svoj cider. Pardon, CIDRE, not CIDER.
Finally, reklama, duhom i smislom za humor, obracanjem predsednika me potseca na Pencil Revolution, a bas taj kadar sa bendom iza predsednika koji saopstava vaznu vest je kao onaj uber hilarious spotic Sergea Gainsbourga sa tipom koji pregenijalno djuska u pozadini... Love it. Totalni love it.
Danas, precious portion of tech zen. Podloge nekoliko starih remek dela popunjene u fotoshopu, a preko njih titrava linija selekcije figuru docarava u vidu nekakvog duha. Obozavam rad SelectedMike Guppy-ja. Klik na slike za full size narocito preporucujem za Rodjenje Venere. Ispod svake slike - link na original.
Vise ne znam kako sam nabasala na Etsy prodavnicu Rachel Rose koja u Bruklinu rucno boji svilu i pretvara je u bluzice jednostavnog kroja. Samo znam da hocu gotovo svaki komad iz te radnje i da jedva cekam haljine koje najavljuje. Potsecaju me na Silk Dreams.
Jednostavne ideje koje te nasmeju i oplemene zivot vredne su pomena i aplauza ma koliko malene delovale u prvi mah.
Tako danas, iako pricam o majonezu koji u nas frizider ne zalazi godinama, fascinirana sam na vise nivoa. Secam se odusevljenja Thomy majonezom i ultimativnog momenta busenja vrha metalne tube zvezdicom koja je izlivena sa gornje strane plasticnog poklopca.
Kavli Majones. Dizajn dobar, pravi stabilni mainstream, varijacije sa ukusima dodatim na majonez bazu lako prepoznatljive na prvi pogled. Sve u redu. Ali ono sto je norveski Strømme Throndsen Design napravio sa poklopcem/dozatorom je ono sto je poenta danasnje price, vredna divljenja i osmeha.Ideja je brilijantna. Pocinje od istine da smo drugaciji.
There you go. Adjustableopening system. Poklopac sa tri mogucnosti. Tackica, zvezdica i zvezda.
Pored toga sto je jedinstveno, inovativno, zabavno i neocekivano, resenje je potpuno logicno a meni imponuje na visem nivou. Nije to pitanje food snobovanja, to zaista jeste prica o liberalnom gradjanskom drustvu, postovanju tudjih posebnosti, ugadjanju razlicitim potrebama i slavljenju razlicitosti. Skandinavski civilizacijski nivo.
I eto, to cini dizajn. Planeta itekako moze da prezivi bez trorupog cepa za majonez, ali unapredjivanje misljenja, nivoa paznje za druge ljude i generalne vizuelne pismenosti je dragocena mogucnost koja nam je data i, rekla bih da je nedopustivo odreci je se.
Meni najpoznatija po pakovanjima za Dzejmija Olivera o kojima sam i ovde pisala, ovo je naredni nivo razvitka njenog prepoznatljivog rukopisa. Kad kazem rukopisa, mislim i na ilustratorski stil, ali i na njena slova koja su bila zvezda Dzejmijevih pakovanja. Tom kreativnom i art direkcijom Pearlfisher su stvorili cudoviste koje se multiplikuje sirom sveta, mutira i raste, sada vec cini stil u dizajnu ambalaze.
Nego, da se mi vratimo na zvezdu dana, knjigu. Namenjena umetnicima bez obzira na starost, po ovoj knjizi se zvrlja, docrtavaju se i dovrsavaju remek dela po sopstvenim arshinima, uce se crtacki fazoni koji nikad ne zakazu.
I to nisu ona neka dosadna uputstva koja nas cine istima, ucek kako treba, kako da crtez bude lep, and all that boring s*&t. Ovo je prica o stvaranju, energicnom ispoljavanju kanalisanom kroz korisne, zanimljive zanatske fazone.
Seta nas kroz umetnicke pravce od pecina
do savremenog slikarstva
prica o zidovima, platnima, papirima ali i izlasku u prostor.
I ne samo to. Pored pisanih i crtanih dobijamo i animirana uputstva. Njen se vimeo puni filmicima koji prate lekcije iz knjige. Evo naizmenicno tri dvolista i njihovih pokretnih verzija, mogucih razvoja dogadjaja, zapravo mini promoa za knjigu. Kakva simpa ideja i sjajna realizacija! Potpis kaze: Animation / Direction, Daniel Britt.
Ana Petrak je komsinica. Zivi u Zagrebu. Malo mama dva decaka, malo dizajner/ilustrator.
Etsy radnjica koju lagano puni nudi printove bas po mojoj meri. Neo botanical, lezerno homy, kuhinjski zacinski printovi, crno beli sa nesto boje.
Najsareniji medju omiljenima je print oda Kapreze salati, drag kao onaj pijacni kalendar...
Cisto bele i cisto slovne kompozicije hvataju jedan od najdrazih izraza, onaj koji nam je najpoznatiji po Marion Deuchars. { o njoj prica sledi za koji dan }
Taj me stil beskrajno osvezava. Potseca na Istru. A ovaj omiljeni, koji kaze Olive oilis good for you...
poseban je, lak i vest, potseca me na onu crno belu sirenu Louise Fili. Ta dva bih na zidu drzala jedan uz drugi. Ovako bi izgledali zajedno:
cini mi se da se Belgrade Daily beleske lagano blize kraju... zanimalo me je kako ce izgledati taj trenutak. kada cu znati da je kraj. tu sam negde. 500-ish je, ispostavilo se, kvota za ovaj projektic u ovoj formi.
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
sve moje pisaljke na studijskom stolu. kineska verzija karmin hemijske marka dzejkobsa, crna drvena olovka sa kineskim oglasima all over i obicni staedtler highlighter. neon zuto zelena i ultramarin je nevidjena kombinacija.
ove zavese me uvek potsecaju na gigantske homemade taljatele. u stvari mi je daleko ludji nosorog u izlogu te mesare. sta, imate meso nosoroga, ne razumem?
pakleno je bilo ovih dana. ovo je moja peta utonula u asfalt na zelenjaku.
previse su dragoceni ti utisci u prolazu da bih prestala da ih belezim. samo ce se transformisati u nesto drugo, novo, sledece.
