Ume Kayo

Prilikom jednog od zabadanja u tokijskim knjizarama, nasoj domacici Ireni padne na pamet - Ej, morate da kupite ovu knjigu!

Pokazala nam je knjigu Ume-me, nagradjeni debi super popularne mlade japanske fotografkinje, Ume Kayo.

Ovo je ona. Setka se sa fotoaparatom i kafom, sa sveeetlo ljubicastom maramom na glavi. Ja sam umislila da se svrcka po Aojami, nekada glavnom shopping distictu, meni omiljenom.



Tako nastaju njene fotke, usput, slucajno, bez namestanja i poziranja. Bez predumisljaja. Dnevne beleske blesavih situacija u kojima se nekada ljuljuska na granici podsmeha, pa cesto sebe cenzurise i ne pokaze nam ono sto ju je tog dana nasmejalo. Tako su nastale i knjiga o dedi, i o decacima, i o deci. Sve su o ljudima koje se ludiraju. Tako fine, slatke, smesne, nenametljive, neverovatno delikatan osecaj fino i kontantno struji kroz njene foto beleske.

Ovo je njen deka koji se glupira.



Japanci znaju da budu hilarious. Svi znaju da budu hilarious, ali oni u tome imaju svoj autohtoni senzibilitet. Ume Kayo ga hvata insajderski neometano. Zapravo, nekada uslika i bezi...



... a nekada ucestvuje u fotografiji kao onaj kome se model obraca. E, te su fotke posebno precious.



Devojcice su neverovatne... bucne male histericne harambase.





A decaci... oni su savim druga prica. I druga knjiga. Danshi.









Da. Upravo je SKA muzika koja ih savrseno opisuje. Ali ne bilo koji ska. Japanski ska!

+ . +

Neka tacka na ovo upoznavanje sa Ume Kayo bude malena sa pocetka. Sa korice za knjigu Ume-me. Iznenada iskljucena, na travi, sa prosutim pomfritom. God knows da se jaaako cesto ovako osecam. Danas, recimo.

εïз

.