REUTERS/Ho New
Skulptor, ronilac i podvodni fotograf Jason deCaires Taylor od 2006. ucestvuje u projektima koji pricaju o transformaciji i regeneraciji koralnih grebena.
Njegove skulpture ljudskih figura u prirodnoj velicini napravljene od ph neutralnog betona planirane su da budu svezi koralni grebeni koji regiji u kojoj se posade treba da pomognu preporod posle katastrofe koja se desila ljudskom dugotrajnom rusilackom aktivnoscu.
Najpoznatiji podvodni muzej ima vise od 400 njegovih skulptura i nalazi se u Meksiku. Kao i ostali, i ovaj podvodni muzej se nalazi u plitkoj bistroj vodi i blizu turistickih centara. Ovaj u Kankunu ima za cilj da odvrati paznju i skrene putanje turista ronilac od ugrozenih zona i tako koralnim grebenima omoguci da se obnove. Kao sledeci, arty nivo onog podvodnog bastovanstva o kom sam vam pricala. Kratki prilog National Geographics-a ispricace vam nesto vise.
Likovi pod vodom zasnovani su na fizionomijama lokalnog stanovnistva i to ih cini jos jezivijim, ako mene pitate. Divna je ideja, pametan nacin, ali ovaj mirni roj ljudi zatvorenih ociju sends shivers down my spine.
Kao Pompei i Herkulanum, naprasno zaledjeni u svakodnevnim aktivnostima nekim glomaznim uzasom. Eto tako mi deluje. O prelepim i ultimativno jezivim dermatitisima da ne pricam. Izabrala sam ovde najlepse, najblaze oblike transformacije betona u koralni sprud.
Moja percepcija mozda nije vasa. Moje ucitavanje jeze mozda nije objektivno. Ako vas utisak podvodne grobnice ne pritiska kao mene videcete samo brizljivo modelovane podvodne betonske ljude koji su domovi za nove kankunske koralne sprudove. I to zaista jeste big deal. Ovo sam morala da vam pokazem.