Coral Gardening

Kada se oporavljam kao na intenzivnoj nezi, na total recharge modu, zakucana za krevet i dragi TV, nekako se najčešće dogodi da me najtemeljnije odmori i na noge digne either emisija o svemiru ili o planeti Zemlji. Što je opet priča o svemiru. Hm. Ok, kapirate.

Prsti sami krenu po daljincu kao da telo u takvim trenucima funkcionise na nekom višem nivou. Imamo neka tanana čula kojima nismo dali ime, ovo mi se ne dešava prvi put. Uglavnom, klikne moj desni palac par puta i stigne na HRT na kome je upravo neka podmorska emisija. Fiđi. Nema ribe u plićaku, narod nema šta da bere i klopa. Onda, hodom unazad, nabrajajući karike u lancu ishrane, dođu do toga da jadnim koralima nije dobro. Blede. O da, korali gube boju kad im nije dobro. Kao vitiligo. Pa jel' sam ja to koral? ;p



Anyway, lokalac, Dr. Austin Bowden-Kerby, ujedinio je svoju pasiju za baštovanstvom, ljubav za ronjanjem i veru u ljudski napor da se spasu koralni grebeni i počeo da se bavi koralnim baštovanstvom.



U tom kratkom segmentu, udomljenom u standardnu podvodnu zenoliku emisiju sa toplim muškim glasom koji stabilnim tempom pripoveda, za par minuta prošli smo kroz čitav proces. Korali se pažljivo beru sa prenaseljenih grebena, lomkaju na kratke komade, prste, oni se uglavljuju u rupe na betonskim pogačicama vezanim na ujednačenim rastojanjima na gvozdenu žicu. Tako rastu godinu do dve godine dana i onda se, kao i rasad na tlu, sade na gole ili koralno osiromašene sprudove.



Evo, pogledajte svojim očima:

How kul is that!

♡ ‿ ♡