Restaurant Review: BELLA NAPOLI

prvo, klik za uvodnu muziku, stizete u Bella Napoli, ulazite u bastu, zega umine, fontana zubori, fake antique wall prihvatite kao apsolutno ubedljiv i odjednom se nalazite u malom talijanskom atrijumu. Adriano Celentano - 24.000 baci (Sanremo '61):



ABOUT:
Bella Napoli je italijanska oaza u Zemunu. Njihov klasicni italijanski salon za hladno vreme moze vam biti malo previse klasican, ali ce vas u ovo toplo vreme basta ocarati. Hrana je svakako ono sto je najbitnije, a Bella Napoli = divna homemade pasta. Ali stvarno rucno pravljena, tu na licu mesta. Sveza i u bojama.



Ovo je slika sa njihovog sajta na koju su me upecali. U aktuelnostima txt kaze: Sveže domaće taljatele: zelene sa spanaćem, crvene sa paradajzom ili crne od mastila sipe u različitim sosovima. Sveže domaće raviole punjene piletinom, brancinom ili rikota sirom i spanaćem.

Imaju i neke degustacione tanjire, to cu da istestiram sledeci put. Kaze ovako:
Tri vrste taljatela: Zelene "Alpino", Crvene "Mediterraneo", Žute sa bolonjez sosom
Tri vrste raviola: punjenih piletinom, punjenih brancinom, punjeni rikota sirom i spanaćem u sosu od četiri vrste sira
Tri vrste testenine: Njoke u sosu od bosiljka, Crvene taljatele "Mediteraneo", Ravioli punjeni rikota sirom i spanaćem u sosu od mešanih pečurki

M.LJ.A.C.!

DESIGN:
Nedosledan, zbunjujuc. Nedavno redizajniran logo nije bio naslov redizajna celokupnog vizuelnog identiteta. Shvatam ton, ovo je klasicna talijano kujna, nista fensi, fusion, crossover. Tako je i trebalo da izgleda, ubedljivo smekerski-starinski i pomalo ispushteno, onako dirljivo naivno i kao neuko, kao nesto iz onih Cobinih italijanskih beleski. Evo par atmosfera, call it a free art direction advice:



Nasuprot tome, logo u kome ima tri "L", ukucano nekim grunge free fontom... Uh. Ok, Garamond italik, u redu. Ali moze to sve pazljivije, minucioznije, pa neki pametni swash... Ova crvenica u pozadini je ok, pa i to sto slova nisu sasvim bela, ali taj logo koji je najbolji deo vizulenog identiteta usamljen je u svojoj artikulaciji, ma koliko ona nekompletna bila po mojim standardima.




Ostalo, jelovnik klasican, no zing there. Ipak pregledan i jasan. Gondolijer za Napulj? Jel? Font... kosa slova, a nisu italik. Vestacki, italik na silu = oblique. To volim samo u posebno kontrolisanim situacijama. Oblique je tricky.

SERVICE:
Ja nisam neki ustogljeni gost. I nisam luda za ustogljenim konobarima. Znate one sto se onako blazirano polunaklone i kazu Svakako. I dolaze svako malo da pitaju Da li je sve u redu? To me BAS zivcira. E sad ovde smo imali jednog dosta... pa, recimo, neformalnog mladog konobara. Odmah je presao na ti a realno nema pojma koliko je mladji od mene. Sad, to sto imam eternaly-young-looking gen, a i joga me podmladjuje dva puta nedeljno, to je druga prica. On the other hand, tajming mu je bio dobar, vinska preporuka brza i jasna, all right. Obucen, nije priucen. To je kul. Cenim. Muzika dobre jacine, izbor opisuje mesto. Sanremo 60-e. Ja to volim, podseca na tatu.

FOOD:
Zaista kljucna stvar za ovaj restoran. Nije gistro, ne prodaju pricu. Secam se svog prvog odlaska u ovaj restoran, pre mnogo godina, kada sam bila u grcu da li cu imati para za pravi restoran. To je bila verovatno neka... 2002, 2003. Jela sam lignje i krompir naredjane u beloj ovalnoj keramickoj posudi, ispecene u rerni. Klot i fresh. Sada sam krenula direkt na testeninu, ono cime su u Bella Napoliju ponosni.

Jelovnik sa samo par strana, to cenim. Jelovnik kaze mnogo o restoranu. Na tri-cetiri strane staju sva soft i alko pica, predjela, jela i dezerti. Kao kad odete u Most 52, pa vam kazu koju corbu danas imaju i koja dva ili tri jela. Dezert - jedan, mozda dva. 'Oces ili neces. take it or leave it. Nema glistavljenja.



Moja kombinacija tog dana - corba od povrca i pogaca sa ruzmarinom i svezim paradajzom. Odnosno svezim ruzmarinom i svezim paradajzom. Evo slike, koliko zamisljate da je divna, pomnozite sa dva i onda je jos malo bolja od toga. Ili sam ja BAS bila raspolozena.



Sve ukupno, sa corbom od povrca, sasvim blagom, moglo bi da bude dovoljno. Ali ja sam bila ozbiljno gladna. Tako da nastavljamo.



Susedna porcija - zelene taljatele sa kozicama, brokolijem i pinjolima. Brokoli prezicno perfektan, topi se.



Moja porcija, zeleni ravioli (pretpostavljam da je u testu spanac), punjeni rikotom i spanaćem u sosu od slatke pavlake i žalfije. Po specijalnoj narudzbi, bez standardno predvidjene praške šunke. Praske sunke? Uz ovo? Zasto?

Prava porcija, decentno aranzirana, bez nejestivih munja i gromova, tzv dekoracije. Sledeci put nesto bez kremastih sosova, hocu da dozivim tacnije tu njihovu homemade testeninu. Sjajno ide uz madjarsko neko belo vino. Tokaji Muskat. Nisam poznavalac, ali znam sta mi prija. Uz to rukola. Klot. No funky dressings, thank you very much.



Onda ide dezert, ja sam vec dovoljno opustena, a osvezavajuca limun torta se spektakularno srozava i ne dozvoljava otezanje fotografisanjem. Moracete da mi verujete da je dezert bio divan. I uz njega adekvatna muzicka podloga, Paolo Conte, Gelato al Limon



OVERALL:
Evo celog racuna, tu vam je i adresa i telefon, sve. Obratiti posebnu paznju na prvu stavku. Whaaa!? Osoba dinar?

Bottom line - za dvoje oko 35 evra, mislim da je to fer. Za ovaj kvalitet klope i beg u tisinu i hlad platicemo opet. Kad se sve sabere i oduzme:
♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥
(9/10)