RESTAURANT REVIEW: Le Molière

ABOUT:
Le Molière se nalazi u Zmaj Jovinoj, odmah uz Francuski kulturni centar. French cuisine, logicno. Prija kad imamo nesto logicno u gradu. Nisam verovala u postojanje finog restorana na glavnoj dzadi, pa sam tek pre neki dan otisla na neki dejt tamo. Na Crêpes Suzette.




FOOD:Vino belo na casu, preporuka, domace neko, skroz fino. Corba, izbor od 3 na meniju tog dana, gusta i sita ali ne onako kako zna da bude teska ona prava francuska supa s lukom. Servirana u onoj kao starinskoj tavici iz CoinCase, zelena spolja oker, kao pecena glina iznutra. Nije smetala, ali mi nije bila savrsen izbor uz ambijent i koncept... Moje glavno jelo - dimljena pastrmka u sosu od zelenog bibera i kuvani krompir. Nije bilo svega iz menija pa smo sistemom eliminacije uz asistenciju zabavne konobarice dosli do safe izbora. U tom trenutku taj fazon nije smetao. Jednostavno servirano, bez budalastina, krompir fino ociscen u ujednacenim lepim formama i velicinama, dobro skuvan, taman. Pored krompira u tanjiru dobije se dodatna kolicinica u ciniji pored. Hm? Nepotrebno, rekao bi neko, recimo - ja. Ah, da, za dezert ovom prilikom nije bilo mesta, ali kada sam pre nekoliko dana otisla na Crêpes Suzette i kafu, bile su malko prejake sto se alkohola tice i preslabe sto se stava tice, tekstura kao puding, nema otpora. Nisam probala originalne ne mogu da kazem, samo one jedne u Tokiju u nekom ludom mestascetu u Aoyami gde su u tokijsko/pariskom bistrou servirali Crêpes Suzette sa palacinkama od heljde, pa to nije bio bas tipican primer tipicne francuske poslastice.. Koliko sam shvatila, Japanu je heljda kao nama psenica. Dobre su bile te tokijske Crêpes Suzette... i alkohol se nije ni trecinu tako jako osecao... E! Pa to je zbog Japanskog nedostatka enzima za alkohol, verovatno je rasticno redukovana kolicina ili je alkohol bio zamenjen necim... No, da se vratimo na Le Molière.

SERVICE:Utisak No.1 je devojka koja nas je sluzila i koja je totalno kopcala nas ujedinjeni quirky humor za javna mesta i ljude koje ne poznajemo bas toliko dobro. Pored toga, casa za vino je bila sasvim dobra, bez onih savova od izlivanja koji su groooozni na dodir. I to kako se suzava do sirine za koju se vec pomalo brinete da li ce izdrzati... in a good way. NOTE: Again, ni traga od maramica/peskirica za ruke pre jela.

DESIGN:Bas fin classic bistro dizajn. Nesto kao njujorski Baltazar. Nemaju sajt, ali imaju sve ostalo, potpuno skladno i pokriveno. Fin spoljni signage, unutra papiri za ispod tanjira, papirni prstenovi za salvete. Gill Sans u logou, sve od dizajna fino, ukusno, znalacki izvedeno. Samo me taj dijakritik za prvom "E" u "Molière" muci... Toliko je pobegao u levo da ga ni dodatna senka bacena dole desno ne dovlaci u opticku ravnotezu sa slovom.

OVERALL:
malko previse decentno, not a sign of that necessary bit of quirkiness (apart from that waitress)♥♥♥♥♥♥♥♥♥♥
(7/10)