Emanuela's Fans

Kakva majka, takva cerka. Tako cesto biva.


Upravo tako je storiju o mami Olimpije Zanjoli poceo i Frizzifrizzi, moj prozor u talijanska dogadjanja. I posto je vecina nas saznala prvo za cerku, divno je upoznati drvo na kom je ta mala jabuka rasla. Znate da Englezi kazu The apple doesn't fall far from the tree za ono sto mi kazemo Iver ne pada daleko od klade. Lepse mi je mamu da uporedim sa drvetom nego sa kladom, a i cerku sa jabukom nego sa iverom.





Dakle, tako slicne i tako lepo razlicite. Zapravo, nekako kao isti stvaralacki trag koji se transformise kroz dve susedne generacije. Ovako izgledaju njihove autoportret ikonice, svaka u zaglavlju njihovih portfolio sajtova. Emanuelina i Olimpijina.



Now, mene svaki dan nesto obraduje ali me samo ponekad, prilicno retko nesto ovako odusevi, oduva, obori s nogu. To su uradile rucno oslikavane papirne lepeze Emanuele Ligabue. Kao da su pravljene za mene, ma kao da sam ih ja pravila. Tako su mi bliske.


























Sta kazete? Bez daha kao i ja? Cuvajte se, ide i druga, specijalna serija lepeza. Holy Fans. Svetice. To je istinski izraz religijskog osecaja ovog trenutka.

{ Sveta Lucija, zastitnica slepih }

{ Sveta Agata }

{ Sveta Rita, Patron Saint of the Impossible }

{ Saint Elisabetta d'Ungheria }

{ Sveta Barbara i njena kula }

Ah, tako mi treba neki ovakav projekat. Koncizan, kratkorocan, koji podrazumeva rucni rad. Zenski, ali ne sentimentalan. Istinski.

........