slikarskom svetu danasnjice postoji jedna cudesna nisha. Slikari koji slikaju slatkise. Njen head master je Wayne Thiebaud (Tibo) i, iako je ovo trebalo da bude prica o njegovom umetnickom nasledniku, ipak moram zapoceti Tiboom. Njegova je i uvodna slika. Kolaci od juce ;p
Now, Will Cotton (o kakvo ime!) je umetost sa slatkisima u ulozi subjekta doveo na nove, nezamislive nivoe. Zunuo ih je u nebo.
U umetnickim poduhvatima iz razlicitih faza ujednaceno je snazan, sa razlicitim intenzitetom ofanzivnosti, preuzimanja spotlighta i obaranja s nogu. Evo kako je izgledalo kada je u okviru dogadjaja u organizaciji gigantskih njujorkera Partners&Spade pravio kolace kako bi popularizovao svoju umetnost. (via NYTmag)
A tu je i Macaroon Garden iz 2005, na koje nemam mnogo komentara...
Prvi: William Cotton (born 1965 in Melrose, Massachusetts, U.S.) is an American painter. His work primarily features landscapes composed of sweets, often inhabited by human subjects. Will Cotton lives and works in New York City.
I drugi: The paintings often feature scenery made up entirely of pastries, candy and melting ice cream. He creates elaborate maquettes of these settings from real baked goods made in his Manhattan studio as a visual source for the final works.
Nekoliko slika, pa tragajte sami dalje.
Prettyzm. Tako je Will Cotton neoficijelno nazvao sliku koja se zvanicno zove samo Pretty. I to je upravo rec koja mi je trebala za naslov ovog posta. Prettyzm! Kakva rec!
Pre TACNO dve godine sam postovala prvi txt ovde. Kratak, bez slike, bez icega. Na engleskom, bez widgeta, na beloj podlozi, header... koji header?
Onda sam se trudila da budem dvojezicna, a posle se pojavio google translate, god bless him. Od pre dve godine se blogger mnogo promenio, a ja jos vise. Selimo se cetvrti put. Bili smo u Japanu. Svasta se izdesavalo. Hermeticnost i monolog su i dalje strogo zabranjeni, deljenje i radovanje - top priority. To inform and delight, opet cu citirati gdina Glasera.
Od danas je u prodaji lezerno letnje izdanje Monocle magazina pod nazivom Monocle Mediterraneo i u formatu old school novina. Sednes u kafe na piazzi, narucis kaficu, prekrstis noge na muski, raskrilis novine a la spijun i - enjoy summer in all its glory.
Rezbarenje voca je do sada u mojoj tintari okidalo jednu seriju slika - onu glorious kampanju za WMF nozeve. Pokrenuta filmicem sa rezbarenjem lubenice sa rezultatom na slici gore, guglujem watermelon carving i pronadjem citav novi svet - svet rezbarenja voca. !. ?.
Moja dosadasnja ideja o tome: Tropska destinacija. Neki zgoljavi vizljasti ljudi koji deluju jako zdravo jer jedu super sazreli mango sladak kao med, rezbare voce koje kao centralnu figuru stave na tropski svedski sto za blentave na plazi izgorele turiste sa all inclusive aranzmanima.
Medjutim, a whole new world, kazem vam. Takmicenja and all. Amerikanci, naravno, imaju i nacionalno takmicenje u rezbarenju lubenica, just to scratch a tip of an iceberg. I dok su ruze i ostalo cvece zicer wow, posebni kvalitet dobija se ukljucivanjem kore i njenih tonova i slojeva u kompoziciju. Evo nekih, posebno fascinantnih/bizarnih. Za izvore fotki, klik na slike.
Ok, shvatili ste da sam naklonjenija ovim floralnim motivima, ali moram priznati da me je ova poslednja narocito zaprepastila... sokirala... ok - prestravila.
hvala Olivi za filmic s pocetka price .............................................................................................
Sakurasaku case ne treba posebno opisivati. On the other hand...
U velikom sarenilu prodavnica stvari za kucu velike su sanse da bi vam promakle jer, gledane sa strane, deluju skoro kao sasvim obicne case, neke ceske, staromodno modelovane, sa dramaticnim kao katedralnim rezovima u donjem delu koji stvaraju dramatiku prelamanja svetla.
Medjutim! Dno je modelovano u obliku cveta tresnje, onako kako ih u Japanu tradicionalno prikazuju. Tako ce vase case ostavljati sarmantne tragove koji, cini mi se, ni najvecim cistuncima nece moci da smetaju.
Upravo kao ove soljice, kojima nikako da udjem u trag...
Jednom davno življaše princ koji je želeo da se oženi princezom. Međutim, morao je biti siguran da je njegova izabranica prava princeza. Putovao je širom sveta kako bi je pronašao, ali nigde nije uspeo naći ono što je želeo. Naravno, bilo je princeza, ne zna im se broj, no ni za jednu od njih ne mogaše biti ubeđen da je prava. Kod svake je uvek nalazio nešto što nije bilo na mestu. Na kraju se vratio kući veoma smrknut i žaloban, jer je neiskazivo žudeo da provede vek sa izistinskom princezom.
Jedne večeri nadošla je snažna oluja. Munje i gromovi parali su nebom i kiša je napunila potoke. Neočekivano začulo se kucanje o glomazna vrata gradske kapije i stari kralj pošao je da ih otvori. Princeza iz nepoznatog kraljevstva stajala je na vratima. Ali, milostivi Bože! Kako su je samo kiša i vetar uneredili. Voda se slivala sa njene kose na haljinu do nožnih prstiju i curila kroz potpetice. Ipak je, bez oklevanja, tvrdila da je ona prava princeza.
- Dobro, uskoro ćemo do odgonetnuti - razmišljala je stara kraljica, ali ne reče ništa, već ode u spavaću sobu, izvuče posteljinu iz kreveta i položi zrno graška na dno. Zatim uze dvadeset dušeka i naslaga ih preko graška, a na njih još dvadeset jorgana ispunjenih guščijim perjem.
Na gomili od dvadeset dušeka i dvadeset jorgana princeza je trebala da prenoći. Ujutru, kada se probudila, upitali su je kako je spavala, a ona odgovori:
-Oh, veoma loše. Jedva da sam i sklopila oka čitave noći. Samo nebo zna šta je u kreetu, ali to je toliko tvrdo da sam sva plava od modrica po celom telu. To je užasno!
Tada postaše uvereni da je ona istinska princeza, jer je kroz dvadeset dušeka i dvadeset jorgana nadevenih guščijim perjem osetila zrnce graška koje je nažuljalo.
Niko sem prave princeze nije mogao biti tako osetljiv.
Princ je uze za svoju nevestu, jer se uveri da je od kraljevskog roda, a zrno graška su izložili u muzeju, gde se i danas može videti, ukoliko ga neko nije ukrao.
I jos nekoliko beleski povodom graska... Svaka slika je link. Ah, da, uvodna slika - moj oooomiljeni Tim Walker. Spremam pricu o njemu. Soon. In the meantime - enjoy your peas!
slikarskom svetu danasnjice postoji jedna cudesna nisha. Slikari koji slikaju slatkise. Njen head master je 
rinceza na zrnu graska
