Piano Days

Preslazem svoje petogodisnje navike u novo pakovanje i sledecu zivotu fazu. Odbacujem lose, utvrdjujem dobre. Prisecam se kakva mi muzika lezi dok sam u kuci. Za rad, spremanje, kuvanje, citanje. Klavir. Stari, novi, klasicni, savremeni, sa nesto elektronike, sam ili udruzen.

A onda... Kombinacija sa Njujorkom i izranjanjem iz stanica podzemne zeleznice. Kada skoncentrisani na nepoznate marsrute i dnevne mini ciljeve zverate u mape, oznake, izlaze i natpise, kada dodjete do izlaza na svetlo, sve tehnikalije zaboravite. Krece magija izlaska na ulice ovog cudesnog grada...





U svedski trio Curly Camel sam se zaljubila bas nedavno. Ne mogu da ih ukradem na netu pa ih slusam na youtubeu.





I za kraj ovog klavirskog trojca, novo otkrice iz Japana. Akira Kosemura i njegov mali klavirski komad o Veneciji koji najavljuje sutrasnji post. Omamljujuca repeticija uz diskretno klepetanje. Gondolijeri, vesla, ja bih rekla. Gomilica albuma - OVDE. Psssst.