3. 12. 2010.

Teaching



Kada sam pre nekog vremena ovde bez reci zakacila onaj filmic Influencers, ono sto je trebalo ukratko recima da potcrtam je u filmu pomenuta vaznost prenosenja znanja.

Prepoznavanje onih koji nas cuju i radost davanja sve pametnije integrisem u svoju svakodnevicu, u rad sa studentima na Fakultetu primenjenih umetnosti, u rad sa ekipom u studiju Coba&associates, ali i u sve ostale naizgled manje segmente, drzanje casova joge, pisanje za Sensu, pa i uredjivanje ovog bloga.

Imala sam srece da je moja mama bila divan pedagog sa lepim osecajem za sazimanje, adekvatno prezentovanje materije i usmeravanje paznje na bitne stvari, pa sam jako rano naucila da razlikujem bitno od nebitnog.

Kod kamarada iz klupa prepoznavala sam cudno strahopostovanje prema nastavnicima. Strah nikad nije bio na mojoj listi osecanja prema nastavnicima, a postovanje su (ili nisu) zadobijali svojim postupcima tokom vremena. Zanimljive predavace tokom svoje ucenicke istorije prepoznavala sam po pristupu u kome sam se osecala na neki neobican nacin ravnopravno. Mama je nekada govorila da ima dobar odnos sa djacima zato sto im se ne obraca kao deci nego kao malim ljudima.

Cudesno je sta jedan divan predavac moze da ucini sa bicem naspram koje je naculjilo usi spremno da usisa sve sto imate da kazete i nadgradi to po svojoj meri. Nadam se da ste barem jednog takvog ucitelja imali pred sobom, prepoznali ga i narasli uz njegovu pomoc. Ja sam ih imala taman toliko i upravo takvih da uz stabilan temelj koji mi je postavila mama, pozelim da nastavim da saljem dalje. Predivno je biti ucitelj.



ilu+video by Sol Linero

....................................

4 коментара:

Related Posts with Thumbnails