Rethink the bottle

Novi mesec zapocinjemo preispitivanjem onoga sto uglavnom uzimamo zdravo za gotovo.

Vino, voda, deterdzent za sudje. Koja vam je standardna putanja? Sta radite sa staklenom bocom kada je prazna? I dalje kupujete flasiranu vodu? Deterdzent... sta biste drugo - kupite, potrosite, bacite praznu ambalazu, kupite sledeci, mozda drugacijeg mirisa i tako u krug.

Moze i drugacije, a ovde sam sakupila neke od ideja. Silno sam srecna sto prisustvujem fazi smisljanja novih nacina. Kod nas se to sve stidljivo pomalja, ali u redu je da u ovom nasem gigantskom zaostatku prekocimo sve decije bolesti civilizovanih zemalja i uhvatimo prikljucak za svestan zivot, brinuci o sebi, svojima, gradu, zemlji, Zemlji.

Ne znam kako vi, ali mene srce boli kada moram da bacim staklenu teglu, bocicu ili flasu. A sta bih sa njima? Nemam nikoga kome sve to treba za zimnicu, i jos vaznije - nemam kontejnere za staklo i adekvatan sveobuhvatni sistem za reciklazu. Neka neko postane magnat na tome, neka ima i monopol, samo da krenemo da koristimo djubre. Mnogo ga je i sve vise, i nista se ne desava. Iz moje perspektive, to je glupavo zarobljen novac. To u stvari znaci da mi siromasi plivamo u novcu.

Druga je opcija zamena materijala, sto i dalje nije sjajno ako sistem recikliranja ne postoji. A i kad postoji, uvek radije biram staklo, narocito uzimajuci u obzir podatak da staklo moze da se reciklira beskrajno mnogo puta. U medjuvremenu, razmisljam o ovome.



Wine Innovations Ltd smislili su The Tulip, finu plasticnu casu sa dozom vina, zapecacenu peel-off pokrivkom. Ovo pakovanje, iako jako lepo i prakticno za parties of all kinds, jeste u potpunosti reciklabilno, ali ne bih rekla i biorazgradivo. Iako simpa ideja, visually very pleasing, ne bih se zatrpavala necim vecitim. Ipak, ako je naprave u biodegradable plastic verziji, to ce biti to. Divno za pijuckanje u vozu, vrlo chic, skoro kao Sofia Mini u konzervi (kod kojih opet imam dilemu - penusavo vino u konzervi, really?).



Onda, kad smo vec kod plastike, jedna jako dobra ideja. Deluje idealno.



Replentish vam prodaje praznu plasticnu bocu. Na njeno dno zakacite koncentrisani deterdzent od koga, mesanjem sa obicnom vodom sa cesme, dobijate 4 ove boce pune tekucine za pranje sudova. Sam koncentrat postoji u 4 razlicita mirisa, pa menjajte kako vam volja, boca ostaje.



Onda, boce se proizvode lokalno, u Viskonsinu, glava sa punpicom nema metalnih delova pa ju je tako u potpunosti moguce reciklirati. Dobar za coveka, dobar za prirodu, biorazgradiv proizvod... zvuci previse dobro da bi bio istinit. Superherojski, cak.



Finally, i kad smo vec kod vode, ovo je jos jedan interesantan koncept. Boxed Water is Better.



Pakovanja prave od drveca iz obnovljivih izvora, a salju ih u spljeskanom stanju da bi ustedeli na prostoru i samim tim troskovima prevoza. Posle upotrebe se recikliraju a deo zarade se daje upravo za sume i vodu. Pakovanje je lepo kao prethodna dva, cisto belo sa jednim, crnim prolazom.



Jedino pitanje ostaje - ima li smisla ili, koliko je bezobrazno pakovati i prodavati vodu? Nisam bas sklona teorijama zavere i na Britu sa presla zato sto mi je dozlogrdilo da vukljam balone vode koje, again, nisam mogla da recikliram, ali nesto razmisljam pokrenuta ovim filmicem koji je malo previse ozlojedjen za moj ukus i osecam se nekako kao da mi popuje, but nevertheless, pogledajte:



Eto, to vam je to. Ilustracija sa pocetka je still frame iz ovog kratkog filmica koji prica o strasnim statistikama u vezi sa plasticnim bocama koje ostaju posle popijene vode.



Okeani su u opasnosti, ali nisu samo oni. Jasno vam je da smo sami krivi za sve sto nam se sa ovim suludim vremenskim promenama, poplavama i zemljotresima desava. Gledali ste valjda Inconvenient Truth?

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

storija o casama via UQAM, o praznoj boci via POTW, a o vodi u tetrapaku via TheDieline

...............................................