Mia Cartolina

Znate kako to vec ide, arhitekte znaju da zive u kutijama predugo po useljenju, majstorima cesto gomilica stvari po kuci ne fercera, a dizajneri - precesto nemaju vizitke.

Do sad ste me vec upoznali - ja verujem u analogne komadice u danasnjem svetu. Verujem rucni casovnik, u zidni sat i kalendar, verujem u svesku i olovku kao idealnu drugu polovinu kompjutera i mobitela. Verujem i u vizit karte. Prave pravcijate, papirne. Moj je osecaj da su sada vrede vise nego ikad. Taj jedan mali papir ima neopisivu specificnu tezinu, narocito ako je daje neko ke je ne dobija po kljucu, uz mesto u kompaniji kojoj je to nepreispitivi standard.

Ipak, iskustvo mi kaze da jedna kartica ne moze da vrsi sve potrebne funkcije. Nekome treba dati samo mejl, nekome i web adresu, nekome uz to i broj telefona, a nekome uz sve to i dodati neku posebnu noticu. A onda, potrebne su i one koje treba da budu thank you kartice, ljubavne poruke najrazlicitijih vrsta.

Od kada sam krenula da vam saljem grafike postom, posebno se podgrejala potreba da uz tapaciranu grafiku umetnem i jedno hvala mojim dragim kupcima. I tako je juce jedan preslatki par uz Truth No.2 dobio i moju frišku karticu i time otvorio novu sezonu.

 

Ne zamisljajte je kao vizitku klasicnih dimenzija, ona nije 9x5cm, ona je znatno veca. Citavih 8x13, sa ovim mojim header potpisom zlatom tiskanim sa jedne strane, jer to je zastitni znak moje aktuelne faze. Na svetlo sivom papiru ta zlatna lezi bas fino, a iseceni uglovi finisiraju kartice i cine ih bas takvima kakve mi sada trebaju...

Za kraj, alat. Neko ce verovatno uzivati i u tom prizoru. Ja se, npr, topim.

:*