FPU 2011/12 > III > PROJEKTI > MURAL

U zgradama Fakulteta primenjenih umetnosti u toku su zavrsne izlozbe studenata druge i trece godine. Nasa izlozba je, kao i svih prethodnih godina, u graficarskoj bazi, u zgradi u Karadjordjevoj ulici, odmah preko puta rampe na Savskom pristanistu. Ako krenete u setnju pored reke, do Beton hale ili se smucate po Sava Mahali, svratite nam ovih dana, do nedelje je zgrada otvorena za vas dragi posetioci od 9 do 17.

Tamo cete, u nasoj ucionici u prizemlju na cijim vratima pise PISMO, pronaci rezultate ovogodisnjeg rada. Udarnicki se radilo, i to posebno dobijemo na uvid kada se, na kraju godine, rasprostremo po stolovima. Poslednji projekat na kom smo radili ove godine, jedan od 7 zadataka kroz koji su studenti trece godine odseka Primenjena grafika kod mene prosli, je mural.

Ovaj rad osmisljen je sa idejom da svako od studenata oplemeni i pokrene svoj kraj ili komsiluk koji oseca kao sebi posebno blizak. Svako je osmislio slovnu celinu koja je morala biti pokretacke sadrzine, fotografisao zid koji je dobro platno za ovakav poduhvat, i svoj imaginarni mural kompjuterski umontirao na to mesto. Poseban zahtev - CIRILICA. Ziva moderna savremena slova, licni odnos i autenticno pismo, posebno osmisljeno za ovu priliku. Evo samo nekoliko od 36 radova, par najuspelijih:

Divnu recenicu Duska Radovica Stevan Ivic je pretocio u odlicnu, razigranu i artikulisanu celinu koja bi tako fino i prirodno osvezila njegov kraj.

Bas u vreme kada su oci uprte u Geozavod, Senja Vild je ovoj stamenoj starini, gromadi naseg grada, zelela da nameni recenicu koja bi govorila o starosti, dignitetu, ljubavi i postovanju i recenicu Bette Davis koja u originalu glasi Old age ain't no place for sissies prepevale smo na akademski prihvatljiv nacin. Evo kako bi ta recenica stajala na Geozavodu kada bi se slova ne dopisala, vec obrisala patina sa stare kamene fasade.

Luka Tilinger i njegova jednostavna poruka. Ni sentimentalna, ni prazno ohrabrujuca, ni pateticna, ni gruba. Prava mera sadrzinom, umešno tretirano u formi. Sa ovim muralom u svom kraju rado bih zivela.

Verovatno najlikovniji od svih murala iz klase je ovaj rad Vojislava Nikcevica. Zid i polutransparentna plava fleka, pa u kontri ta jarko narandzasta slova sa crnom koja ih potcrtava i odvaja od podloge... Ekspresivno i osvezavajuce cak i ako ne mozete da procitate poruku iz cuga.

Ovaj rad Valentine Brkovic nosi nesto poznato. Ima tu i bruklinsko hipsterkog, Williamsburg i tako to, a s druge i potpuno suprotne strane, i neceg ćirićevskog. Spoj trenutno svetksi aktualnog i domace graficke tradicije, zanimljiva celina sa jednom greskicom koja se provukla. Ko je nadje... njegova je ;p.

Ova uzana slovna celina koju je napravila Nevena Markovic kao da je most izmedju ove dve, za Beograd tako tipicno stilski raznorodne zgrade...

... a kada se umorite od kvintesencijalne srpske nebrige o zajednickom prostoru i neprihvatanje zgrade kao svog zivotnog parceta, onda je ovo slatka intervencija. Ivana Zotovic ovim muralom koji je preselila na pod ne pridikuje, ne soli pamet, nije zajedljiva i gorka, ona pitomo i duhovito poziva komsije na ucesce u zajednici.

I jos, Marko Danilovic. Njegova setna poruka mozda ne razveseljava, ali tako lepo i prirodno lezi na ovom zidu, srasla s njim kao da je tu oduvek. A i ta slova, nekakav meki sanserif sa organskim ilustrativnim intervencijama ucinio ga je jednim od posebno vesto izbalansiranih radova.

Sljustene stare oronule fasade ispadose divna podloga za nasa tipografska ohrabrenja.

Sledeca stanica - realizacija.

To bi bilo bajno! 

*