Venice Floods

U novom National Geographics-u citam o laponskim pastirima koji cuvaju irvase, od prijatelja slusam o neobicnim polarnim nocima na dalekom severu Evrope, a pre par dana u preletu preko televizijskih kanala ugledam aktuelne poplave u Veneciji.

Stanovnicima Venecije ovo nije iznenadjenje. Visok vodostaj, poplavile ulice. Nije zgodno ali nije ni neuobicajeno. Kao Japan i zemljotresi. Ok, ne ovi najnoviji, oni predjasnji, mali, svakodnevni.

Secam se kako su nam letos pricali nasi dragi Istrijani o zvucima koji u jutarnjim satima Venecijance obavestavaju to tome koji je nivo vode. Po zvuku sirena i poznavajuci gradsku strukturu, oni znaju koje su ulice potopljene i izbegavace ih u svojim dnevnim kretnjama. Zivot se samo preveze na adekvatni model funkcionisanja i nastavi se dalje. Kada je Bill Berry napustio R.E.M. Michael Stipe je na pitanje novinara o opstanku benda odgovorio nesto I guess a three-legged dog is still a dog. It just has to learn to run differently.











Naravno, tehnoloski napredak daje nam mogucnost da pokusamo da olaksamo sebi zivot i radi se na pokusajima odbrane Venecije od poplava. Ipak, poenta je da i najsanovitija i naizgled bezbrizna mesta imaju svoje velike egzistencijalne brige i da je kukanje za one koji su lenji ili za one nisu sposobni da doprinose boljitku. Either way, lenji ili nesposobni, please keep your mouth shut.

Ovo su fotke iz 2008 (via boston.com), ali ovih dana u Veneciji  je upravo ovako. Puts things into a perspective, doesn't it?