I ta njegova pojavnost. Nesto naivno detinje i nesto zapusteno osamljenicko ludacko.
Iako su mobili najpoznatiji segment njegove umetnicke karijere, jednostavnost i krhkost figura iz jednog poteza na papiru ili u prostoru oduvek su mi bili melem za dusu. Ovako krenu na papiru...
... ali se izmigolje. Kada njegove kobajagi nesigurne kontinualne linije izadju u trecu dimenziju ne pricaju vise samo crna i bela, linija i povrsina. Odjednom obilazis oko crteza kao da si usao u papir i shvatio sta je njegova dusa, za razliku od onoga sto vecina ljudi vidi - dvodimenzionalnu sliku.
Setim se naseg susreta sa Kalderovim Cirkusom uzivo u Whitney-ju, i setim se Ezopovih basni ilustovanih upravo ovakvim njegovim neprekidnim zicanim crtezima.
Uglavnom, eto, u glavi mi je danas ovakav neki neobjasnjivo dirljivi i ludacki cirkus...
Kalder je genijalan, kao da je neko crtao po fotografiji.
ОдговориИзбришиJano vi ste takodje genijalni, redovno pratim Vas blogic i radujem mu se :))
:***************************
ОдговориИзбришиMnogo je lepo. A la Miro:)
ОдговориИзбриши