Doruckovali na brzinu, onigiri i sojino mlekce, macha i obicno, plus sok od manga. Zapucali u elektronski grad - Akihabara (skraceno Akiba) gde su tech frikovi koji zive u virtuelnom svetu. Nismo ih videli, kaze Irena da je susret sa njima BAS stresno iskustvo. U jednoj od Akibinih prodavnica bucno, bljestavo, milijardu svega na nekih 8 spratova. Laptopovi, aparati, kartice, usbovi, digitroni, rice cookers, stampaci... Prodavci urlaju dozivajuci musterije. Ovako ja zamisljam berzu. Uglavom, kupili smo novi aparat. Uzgred, VISA nam prvi put nije prosla, ali smo uspeli da podignemo novac sa ATM-a u 7/11. Tako da, no worries, slobodno sa karticom u Japan.
Posle toga na Irenin firminski parti jednom klubu u Ginzi. Najludji program svih vremena od 7 do pola 11. Svi iz njenog sektora Dentsu-a ucestvovali, kostimirani, nasminkani, uvezbani. Irena ridja clanica ABBA benda i jedan od 4 voditelja programa. Genijalno.
Posle toga otisli da svrcnemo po Shibuyi pred odlazak kuci. Neoni, guzva, dreamy. Tokijski zelenjak mirisao je sinoc na kari. L'occitane i Starbucks se ukopali kod legendarnog krstastog pesackog prelaza, turisticka atrakcija. Vise volim Ginzu i Azabu Jyuban koji je za mene tokijski lower east side.
Pocetna stanica voza na Shibuyi obucena u Shiseido Collagen kampanju. Krkljanac u vozu i silazak na stanici Tamagawa. Jedva cekam sutra...
Нема коментара:
Постави коментар