Tokyo Daily: DAYS 3, 4

VEC ZNAM da mi se nece ici odavde za desetak dana kada smo due to fly away. Nisam uopste lost, najzad sam umela da se prepustim. Ni paklena guzva na Shibuyi prvi dan me nije makla ni za trunku. Sve me samo raduje, odusevljava, opusta i puni baterije. Juce sam zaglavila u nekoj prosecnoj shopping mall knjizari i mislila sam da cu da umrem od srece. Dodjem do toga da ne mogu tim stvarima previse ni da se bavim, samo prelecem pogledom jer osecam vrelinu u stomaku.

Snalazenje u prevozu... pa nemate izbora, na kraju bude toliko jednostavno zato sto od svega sto pise mozete da procitate samo kljucne informacije, koja linija i koja stanica. Dovoljno.

Sve je ogromno i fino u isto vreme. Sto kaze Irena, nema u tanjiru garnirunga koji sluzi samo da zabljesne. Sve je u funkciji. Kompaktno i pametno. Devojke divno obucene, izbor beskrajan, tonovi prefinjeni. Nekakav cudni sofisticirani vakuum, zamalo da kazem kao da smo na nekom ostrvu.