sve fotke pogledaj na flikeruZVANICNO SI KOD KUCE kada iz kose isperes so od poslednjeg kupanja u moru.
Narasla sam 8cm, svaki dan pola cm u proseku. Bilo je ludacki dirljivo. Mapa bi izgledala otprilike ovako: Ljubljana, Kranj, Bled, Venecija, Rovinj, Pula, Premantura, Brijuni, Motovun, Momjan. Ostalo je jos svasta za neki drugi put.
Posle grckih ostrva proteklih godina, savrsenih svetlucavih plaza i razradjene matrice koja ne gresi ovo je bilo potpuno drugacije. Ali krecem od pocetka.
SLOVENIJA. Lekcije o strpljenju i kontroli, samostalnosti i uzdrzavanju. O matricama i mogucnostima. Da zivim tamo vozila bih neki lepi bajs sa korpom napred. I manje bih pricala.
VENECIJA. Zene su negovane kao u prici, kafa premasuje ocekivanja. Grad tako magican da je zaista moguce u trenutku potpuno zanemariti reke turista. U suton cete shvatiti zasto su venecijanski kandelabri rozi. Gondole su zacudjujuce jezive, kao recna pogrebna vozila. Zmarce ekspresno neutralisu gondolijeri koji brbljaju mobilnim dok vozikaju ustogljene turiste, one sto ne vide grad jer im je vodic preblizu licu. U Veneciji je nemoguce biti nereligiozan, ne uvlaci energija mrtvog muzejskog grada, naprotiv, divno je zivo i prijatno energicno, stabilno, provetreno, prohodno.
Designer stores su posebno religiozno iskustvo. Malecne prazne prodavnice sa savrsenim izlozima, serious Italian style. Koncepte sa revija i iz novinskih kampanja vidite kao zive modulirane za stvaran, opipljiv svet.
Lekcija o stilu, toleranciji i suzivotu. Sa previse turista i golubova.
ROVINJ. Kao da smo se vratili. Dobro je osecati se dobrodoslo. Ne onako fino uljudno ugostiteljski, nego cudesno srdacno. Divno je na odmoru pricati na svom jeziku i menjati ga po osecaju da bi pokazao zahvalnost finim domacinima. Kuca mirise na lavandu, Marija, gazdarica, ima radionicu i prodavnicu, pravi torbe i sama ide u lov na materijale. Drago, gazda, ima bele brke i crni motorin. Svi pricaju neku mesavinu hrvatskog i italijanskog. Jedan pogled na nebo ka Veneciji i znaju kakvo ce vreme biti tih dana. Vole Tonija Cetinskog, on je njihov, znaju ga otkad je bio klinja, koncert u Puli je bio velika stvar.
Kao da smo kod familije - ne treba ti mnogo jer imas sve - fini ljudi, dobro vreme, kola, rucni fridz, gps.
PREMANTURA. Kada se na rampi dobije kesa za djubre, sidje se sa asfalta i krene po prasnjavim putevima od smrvljenog tucanika koji u suton pravi magicni utisak izmaglice.
PODSECANJE: nece niko drugi, moras ti. Kada u vatri koja se siri pucketa suvo rastinje zoves 94, premanturskim rendzerima pomoc dobro dodje.
KEY: The Last Good Day of the Year, Cousteau
BRIJUNI. Daleko pre Tita dosli neki ljudi, pocupali razne biljke divljakuse i lepo izdizajnirali ostrvo. I sada po savrsenim poljanicama trckaraju srndaci i odrzavaju travu na pravoj duzini. Nista kosilice. Drvece u cijim pukotinama u kori rastu pinjole. Beskrajno misticno, ostrvo nema stanovnike osim turista, ugostitelji dolaze na radni dan i odlaze ponovo brodom. Zebre i indijska sveta goveda, bizarni muzej sa prepariranim zivotinjama. Ususkano i zasticeno.
MOMJAN. Na putu ka vinariji Kozlovic nabasali smo na restoran kod Mosta52. Devojka u savrseno beloj perfektno ispeglanoj plain Lacoste kosulji kaze nam kratko sta danas ima od hrane. Juha od rajcice, ispostavlja se napravljena je od rajcice iz baste, tu iza nas, a fuzi sa tartufima stizu u obicnim staklenim cinijama. Na dnu je umak, preko homemade pasta, lokalna stvar - fuzi (kvadratic testa otprilike 6x6cm urolan po dijagonali), i gore gomilica narendanih tartufa. Promesana ispred nas i beyond perfect. Escajg dobar, sa malim zigom na vratu noza, pravih oblina i tezine.
AUTOPUT/AUTOCESTA je cudna stvar. Do Zagreba je bio dan. Milion tunela, savrsen asfalt. Solidne bankine, ozbiljan put. A onda mrak. Od Zagreba do granice nema velikih svetlecih OMV-ova sto rade celu noc, nema kafe za poneti, samo mracni pakrinzi i turobne stare pumpe. Samo satima idemo kroz mrak i onda shvatas sta su realne razdaljine. Danju kada sunce bljesti sve se cini blize i jednostavnije. Nocu je svaki kilometar 10 puta tezi.
KEY: Sound&Vision, David Bowie
BGD. Marija, gazdarica mi je spakovala veliki svezanj lavande. Porcelanski meda sa pozlatom, maskota olimpijade u Moskvi '80, rodjendanski poklon od Igora, podsecanje da smo na ovom putovanju bili dok je trajala Olimpijada. Lavazza espreso u novoj soljici. Prebiram po glavi sta smo to divno jeli i sklapam listu. Bice vam najzad jasno zasto ovo ime za letovanje. Zanemarite pozicije jela na listi.
......................................................................................................
PODSECANJE: nece niko drugi, moras ti. Kada u vatri koja se siri pucketa suvo rastinje zoves 94, premanturskim rendzerima pomoc dobro dodje.
KEY: The Last Good Day of the Year, Cousteau
BRIJUNI. Daleko pre Tita dosli neki ljudi, pocupali razne biljke divljakuse i lepo izdizajnirali ostrvo. I sada po savrsenim poljanicama trckaraju srndaci i odrzavaju travu na pravoj duzini. Nista kosilice. Drvece u cijim pukotinama u kori rastu pinjole. Beskrajno misticno, ostrvo nema stanovnike osim turista, ugostitelji dolaze na radni dan i odlaze ponovo brodom. Zebre i indijska sveta goveda, bizarni muzej sa prepariranim zivotinjama. Ususkano i zasticeno.
MOMJAN. Na putu ka vinariji Kozlovic nabasali smo na restoran kod Mosta52. Devojka u savrseno beloj perfektno ispeglanoj plain Lacoste kosulji kaze nam kratko sta danas ima od hrane. Juha od rajcice, ispostavlja se napravljena je od rajcice iz baste, tu iza nas, a fuzi sa tartufima stizu u obicnim staklenim cinijama. Na dnu je umak, preko homemade pasta, lokalna stvar - fuzi (kvadratic testa otprilike 6x6cm urolan po dijagonali), i gore gomilica narendanih tartufa. Promesana ispred nas i beyond perfect. Escajg dobar, sa malim zigom na vratu noza, pravih oblina i tezine.
AUTOPUT/AUTOCESTA je cudna stvar. Do Zagreba je bio dan. Milion tunela, savrsen asfalt. Solidne bankine, ozbiljan put. A onda mrak. Od Zagreba do granice nema velikih svetlecih OMV-ova sto rade celu noc, nema kafe za poneti, samo mracni pakrinzi i turobne stare pumpe. Samo satima idemo kroz mrak i onda shvatas sta su realne razdaljine. Danju kada sunce bljesti sve se cini blize i jednostavnije. Nocu je svaki kilometar 10 puta tezi.
KEY: Sound&Vision, David Bowie
BGD. Marija, gazdarica mi je spakovala veliki svezanj lavande. Porcelanski meda sa pozlatom, maskota olimpijade u Moskvi '80, rodjendanski poklon od Igora, podsecanje da smo na ovom putovanju bili dok je trajala Olimpijada. Lavazza espreso u novoj soljici. Prebiram po glavi sta smo to divno jeli i sklapam listu. Bice vam najzad jasno zasto ovo ime za letovanje. Zanemarite pozicije jela na listi.
......................................................................................................
TRUFFLE SUMMER - LISTA OMILJENIH JELA:
• sir sa tartufima kod Veli Joze - omiljeno meze
• sir sa tartufima kod Veli Joze - omiljeno meze
• file brancina al cartoccio - oprostajni rucak kod Veli Joze. Dva fina filea, malo crnog malo belog luka, nekoliko tanjusnih listica sargarepe, tri masline ali ne bilo kakve. Sve ususkano u papir sa trunkom dobrog maslinovog ulja. Neopisivo.
• juha od rajcice u kafani kod Mosta52 - pre pola sata paradajzi ziveli u basti
• fuzi sa tartufima - gorepomenuti. mmmmmljac
• rodjendanski Creme Brulée. Samo za posebne prilike.
• ciabatta sa spanacem i bruschetta u nekom budzaku u Veneciji
• sok od lubenice sa zovom, djumbirom i jos necim... nisam zapisala... kod Kristofa u Kranju
• salata od mladog spanaca, kozjeg sira sa finim slajsovima tartufa, Kristof, Kranj
• lignje u Safari baru na Premanturi
• fino lisnato pecivo sa kremom od vanile na pumpi u Italiji
• Dragovi pidochi
• Dragov brancin na rostilju. Bez travki, nadeva. Plain & simple. Respect.
.....................................................................................................
.....................................................................................................
Нема коментара:
Постави коментар