24. 1. 2012.

Fogal Hosiery

Fogal je švajcarska modna marka koja postoji od 1921. Poznata je po svojim čarapama. Uh, ala to zvuči grubo. Hi-end hosiery su reči koje mi danas trebaju na srpskom.


Pregršt boja, tekstura, materijala čini ove vrhunski sofistike čarape, ali sve to na stranu. Ništa me ne zanima kada su pakovanja OVAKVA.




Taj pomalo ispušteni skript logo, mek i dinamičan. Tipo simfonijica u ovih pet slovaca. Ascent i descent, oblo, oblo i descent, oblo, ascent. Obla slova i gornji i donji izlazi neparnih u stroju prave ovaj mali melem za oči. Blag i liberalan, on otvara prostor za isto takvo poimanje tela. Ako veš priča o trenutku susreta sa svojim telom, onda ovaj logo predlaže odsustvo strogoće i nerealnih ideala pri tom susretu. Volim grafičku mekoću i neispravnost tamo gde im je mesto.





A onda, taj sanserif. Nešto između Gotama i Nojtre. Ne prepoznajem ga, ali ga volim. Isto tako ne znam ko je ova pakovanja dizajnirao, ali sam im zahvalna. Nesto se tu pominju Bel Epok... Uglavnom, enjoy on:




Kad je nešto TAKO krasno, ne znam za dosta. A i njihov je opus andervera toliko širok da treba to sve popakovati. Savršeno prepoznatljiva i jednistvena u ovoj prefinoj jednostavnosti, samo boje su ono što se menja od proizvoda do proizvoda. Meke, bež, puderaste ili jarke, gotovo fluo, pa tamne, dramatične. Vrišteće ili pitomo zemljane... Od ovih bih pakovanja napravila kompoziciju na zidu.




Uz takve ambalaže, očekivala bih enterijere radnji nalik Uniqlo-u. Ipak, one su ili natur drvene ili tapacirano bež. I još, tačno znam šta bih očekivala da pronađem u tim pakovanjima. O tome sutra.

original pics via pret-a-beaute


7 коментара:

  1. Анониман24. 1. 2012. 09:46

    mislim da bih ja sva ta pakiranja obavezno čuvala i kasnije koristila kao fascikle. jedna za račune, druga za recepte, treća za... :)

    ОдговориИзбриши
  2. Ovajpost, u stvari fotke, podestile su me na moju potragu za opaque čarapama u 80ih. Kako so kod nas bile na razpolagu samo one, koje su nosile istarske nonice sa elastikom iznad koljena, moralo se iči u Trst (neki po Leviske in kafu, neki po calze)...bila jedna mala radnja sa finom gospođom u štrikanoj vestici koja te je sa pogledom profesorice grčkog paromotrila, popela se po malim drvenim promičnim stepenicama i iz drvene ladlice sa staklenim prednjo stranicom, izvukla baš ono što mi je trebalo...nema tu,da sama pretražujem, ona je bila Supreme Master;) Tako su bili pospremljene sve svilena trake, perlasta dugmat, svilene ruže za revere, perje in druge čarolije. Normalno, da mi se najviše sviđa baš mentasta Opaque.

    ОдговориИзбриши
  3. Tipo simfonijica, indeed :)

    Kao da kriju duvan ili cokoladice...

    ОдговориИзбриши

Related Posts with Thumbnails