21.12.2012.

Nagrada Radovan Galonja




Sa ovim krajem godine sve se nekako zavrsava i sve novo pocinje. Jedan od bitnih trenutaka bila je dodela nagrade i okupljanje oko nagrade Radovan Galonja koju izdavacka kuca Fabrika knjiga od ove godine dodeljuje u secanje na divnog coveka koji je ucestvovao u pravljenju Fabrikinih knjiga.

Sledi objasnjenje nagrade koje je napisao nas glavni urednik, Dejan Ilic.



Godišnja nagrada “Radovan Galonja” dodeljuje se za najbolje uobličenu knjigu na prostoru Jugoslavije. Kriteriji odabira obuhvataju sve aspekte – od izbora naslova, preko kvaliteta sadržaja, kvaliteta autorskog teksta ili prevoda, uredničkog, lektorskog i korektorskog rada, dizajna, do preloma i kvaliteta štampe. O nagradi odlučuju ljudi koji su angažovani u Izdavačkom društvu “Fabrika knjiga”.

Radovan Galonja je do leta 2012. pripremio za štampu sva izdanja “Fabrike knjiga”. Njegov samopregor, njegova odanost “Fabrici knjiga”, kao i usredsređenost na svaki detalj koji se tiče izgleda i sadržaja štampanog proizvoda, bili su i ostali primer profesionalne etike.

Ovom nagradom želimo da sačuvamo uspomenu na Radovana Galonju i skrenemo pažnju na niz poslova koje treba znalački obaviti da bi se na kraju dobila knjiga vredna čitanja.



* * *




Nagradu smo dodelili sjajno dizajniranoj, a kazu mi i sjajnoj knjizi Hansa Künga Sporna istina: Sjećanja, koju je priredila rijecka izdavacka kuca Ex Libris. Tvrd povez, crni mat papir i termotisak. Dust jacket se razmotava u veliki tabak sa fotkama i opisima a kada se sklopi, na knjizi lezi ovako:






Evo citave ekipe potpisane. Dizajneri Damir Bralic i Hrvoje Zivcic koristili su font Marlene Nikole Djureka. Mlada hrvatska tipografski prominentna ekipa. Ako vam ova knjiga dopadne saka posteno je prelistajte, sjajan prelom od korice do korice.

Verujem nasem uredniku da je knjiga u svim segmentima jednako sjajna. Izbor teksta, pa njegov prevod, lektura, korektura, dizajn, prelom, stampa, povez. Upravo tako se trudimo da radimo i u Fabrici, a Rade Galonja je bio stub nase male akcije.

Bas zato sam pomislila da je neophodno da u rukama imamo predmet koji ce pratiti nagradu, koji ce je donekle otelotvoriti. Neki komad koji ce pricati o procesu rada, trudu, opipljivom i neopipljivom. Pomislila sam da bi bilo sjajno da napravimo belu keramicku knjigu.


























Zelela sam da moze da stoji samostalno i stabilno u prostoru, ali i da moze sasvim prirodno se ubaci na policu medju druge knjige. Trebalo je da bude neupadljiva, a da nosi neku posebnu vrednost. Svu tu magijicu kojoj sam se nadala u materijal je besprekorno uspela da prenese Marijana Paunovic i svi smo joj beskrajno zahvalni za ovaj divni doprinos u pokusaju zahvaljivanja Radetu Galonji koji nam silno nedostaje.


* * *

Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts with Thumbnails