Sve je drugacije i sve je isto.
Nacini i brzina su se promenili,
ali potrebe su nam nepromenjene.
Treba nam poezija.
Mesanje starih i novih nacina zabava su vec neko vreme. Najjasniji primer kojim vam objasnjam o cemu pricam ovako zamrseno i zamuceno, jeste knjiga Twitterature. Ne znam da li znate za nju. Esencija klasika svetske literature u formi serije tvitova.
Sve ovo vam pricam da bih vam objasnila sta mislim pod novom poezijom. Ili, preciznije, novom poeticnoscu. Knjiga koja je preko web sita i reseta dosla ponovo do svoje prvobitne forme, stampane knjige. Size isti, storija prepakovana.
Ne mogu sasvim precizno recima da vam objasnim ovu masineriju. Uplovite u sajt 60 years 60 poems, pa citajte, slusajte, ucite. Centralno, slusajte pesmu, pronadjite pesme koje imaju istu kljucnu rec. Levo - strelica za tekst sa osnovnim informacijama, desno - strelica koja vodi na album sa fotkama i malim video klipovima iz godine iz koje je i pesma na kojoj ste se nasli. Sve tako fino, pregledno, dostojanstveno, svrsishodno dizajnirano...
Ne znam koliko vas ovo pomera ali ja sam u kontaktu sa ovim fotkama uveka na ivici suza...
Kahk. Kahk. Smrc. Ok sam. :p
Nesto se setih onog stiha Lenarda Koena:
There is a crack in everything,
that's how the light gets in.
Ocigledno mi, bez obzira na prolongirano leto,
stize sezona jesenje/zimskih introspekcija.
Нема коментара:
Постави коментар