Jana \(^ _ ^ ♥) /

Le tour de monde de Mouk

2012-02-01T07:00:00.001+01:00

Muk se mrda! Dosada smo putovali kroz zivopisnu fluo knjigicu Le tour de monde de Mouk, a sada to cinimo uz animiranu seriju!

Kao sto je Andi bio najavio kada sam pisala o Mouk-ovom tvorcu, Marku Butavanu, seriju je proizveo studio Millimages. Priredili su 62 epizode od po 11 minuta i 30 epizodica od po minut za web i mobilne uredjaje.

Mouk i Chavapa putuju bajsom po svetu. Srecu zivopisne karaktere, neverovatne pejzaze i obicaje. Uprkos razlicitostima sticu prijatelje sirom sveta. Ovakav crtac bi trebalo da se prikazije na nasoj televiziji i da ga vaspitacice pustaju pretskolcima. Da u skolu i pravu socijalizaciju zakorace obavesteni i svesni. Da cuju nesto o razlicitostima i prihvatanju. Toleranciji i suzivotu.

Ko zna francuski, moze da uziva u 12 celih epizoda OVDE. Komadice na engleskom naci cete OVDE, ali beskrajno zabavnije, toplije i adekvatnije zvuce na francuskom. Jedini problem je sto nista ne razumem :}

El Bulli

2012-01-31T07:00:00.000+01:00

Negde sam u hodu cula da neko na TV-u prica o dokumentarcu koji se emitovao na festivalu evropskog dugometraznog dokumentarnog filma. Nisam cula ni za taj dokumentarac, a ni za restoran o kome prica. Procackam, saznam. El Bulli.

Photo: Josep Lago/AFP/Getty Images, via theGuardian

Restoran za koji pricaju kao o najboljem na svetu. El Bulli je zatvoren sredinom prosle godine. Imao je dva miliona zahteva za rezervacije, a samo 8000 ljudi je moglo da dozivi hranu u ovom restoranu na obali blizu Barselone.

Photo: Josep Lago/AFP/Getty Images, via theGuardian

Maribel Ruiz de Erenchun/Courtesy of Phaidon Press via npr

Mastermind iza ovog haute cuisine restorana je Ferran Adrià, koga neki smatraju najboljim chefom na svetu.

Slusam sad emisiju o ovom restoranu na npr,

istrazujem o knjizi koju je izdao Phaidon,

pic KitchenElBulli/©Phaidon

ceprkam po delovima filma,

gledam jedan sled iz El Bulli-ja.

35 tanjira za 3 sata.

Naravno, tamo je bio i Toni Bordejn, evo samo trejlera za tu epizodu iz serijala No Reservations, a celu pogledajte na YouTube-u. DEO 1, DEO 2, DEO 3.

What's Opera, Doc?

2012-01-30T07:00:00.001+01:00

Ultimativni kratkometražni crtać svih vremena. 1957. Chuck Jones the Master.

I to ne kažem samo ja. Apparently, 1994. hiljadu stručnjaka, animatora, proglasilo ga je najboljim svih vremena. Do tog trenutka, at least. Od tada se toliko toga desilo u animiranom svetu, still, What's Opera, Doc? ima posebno parčence mog srca for ever and ever.

Miks Vagnerovih opera ukrojen u tradicionalni sukob Duška Dugouška i Elmera u ovom crtaću je na vrhuncu brilijantnosti.

Bugz in drag, gotta love that one...

... a onda, kada se kadar udalji i vidite tog konja, najneviđenijeg u univerzumu...

... pa još i u pokretu, topi mi se srce + valjam se po podu.

{ gif via refrederator }

Od Chuckovih skica...

.. i čaaarobnih podloga koje je islikao Maurice Noble (odgovoran i za brilijantni Duck Dodgers in the 24½th Century), all following pics via Bilinick.

Onda u tu scenu ubacite junake...

... i evo ga. Masterpiece:

"Ohhh Bwumhilda! You're so wovely!
Yes I know it! I can't help it!"

aaaaaaaahahahaha!!! :D

Plus, eh kako bih volela da sam prisustvovala OVOME.

{ ova slika samo huuuge, 1900x1200px, OVDE }

Is Life Good?

2012-01-29T07:00:00.000+01:00

Super jednostavan projektic by Gustavo Vieira. Za deljenje i preispitivanje. Za poneti i za kod kuce. Sva mudrost sveta u formi ovog grafikon uputstva:

Preuzmite OVDE sve ili bilo koju od dole navedenih dimenzija wallpapera.

Hello Naomi

2012-01-28T07:00:00.000+01:00

Naomi je iz Australije. Za sebe kaze: i am a robot programming computer engineer turned baker, cake decorator and party stylist. Njene torte su nezne, graciozne, fragilne, prefine.

Na tortama iz njene Hello Naomi radionice izlaze ovakva mala cuda. Dekor na njima je uglavnom pastelno diskretan, cvece izvedeno minuciozno.

Rusticnije premazane finalnim belim slojem ili oblozene belim fondanom. A kada tu ulete bela slovca na beloj podlozi... istopim se.

Ovakvu bih za neku narednu malu proslavu. Malenu, za 10 ljudi, na dva ovako sarmantno nejednaka sprata, sa ranunkulusom i mimozama. I belim slovcima sa gornje torte, molicu.

Koliko puta su mi zatrebale bas ovakve tortice.

Za intimno vencanje, neku iznenadnu proslavu, mali porodicni rodjendan nekog deteta.

Da li u Beogradu neko pravi ovako jednostavne, elegantne, stylish tortice?

Globes' New Lives

2012-01-27T07:00:00.000+01:00

Ok, ako ste ovde barem poluredovno i dovoljno dugo, znate onaj post o ultimativnim zimskim poklonima, medju kojima su i globusi? Obozavam globuse.

Amanda Gold u svojoj Imagine Nations radionici stare pretvara u jedinstvene, neovintage globuse. Prva stanica - buvljak...

... onda, police njenog studija...

... i, finally, po zelji i meri.

Putovanja avionom, flourishing script,

morska cudesa ili koferske nalepnice.

Ili ovaj poslednji, sa temom Where the Wild Things Are...

Mogu vremena da se promene koliko god hoce,
tehnika uznapreduje do samih granica izdrzivog,

magija globusa i rucnih satova za mene ne bledi.

Evolution of Love

2012-01-26T07:00:00.000+01:00

Seriju Love koju je za legendarni Lladro dizajnirao duo Committee obožavam od samog njenog nastanka. Videla sam ih u Parizu uživo. Mnogo su veće nego što sam zamišljala!

Uporno ih nesto zaobilazim, ne pišem vam o njima. I onda, iskrsne ova fotka:

Tim Walker za italijanski Vogue. Ne znam da li je sasvim novo ili nešto staro, ali Tim je ovog puta oživeo Lladro Love, u obliku stvarnih ljudi i cetvorostruko nadrealnije u odnosu na vec ethereal figurine. Napravio svoj tejk na ovu temu. Seriju Love čine tri porcelanske figure. Vizija ljubavi koju nam predstavljaju Clare Page i Harry Richardson menja se kroz vreme.

~ Love I ~

The first couple is seen kissing passionately, while their faces and very particularly their eyes are covered with tiny flowers because, as Harry Richardson explains, “the first spark of love can be blinding”. That feeling is also mixed up with the ambiguity and uncertainty surrounding the first encounters between two people.

~ Love 2 ~

The next couple of lovers appear intertwined with their heads and shoulders utterly cloaked with even more flowers, signifying their intimacy, complicity and absolute preoccupation with each other.

~ Love 3 ~

Finally, the figurine closing this series shows the two lovers completely covered by over one thousand flowers, with only their faces visible. This is the most mature phase in the existence of a couple, when the two lovers share the same path through life yet are now conscious of the rest of the world.

I jos, ove figurice na sebi imaju najveci broj cvetova, vise nego bilo koje druge figure u istoriji firme Lladro. Povrh toga, svaki cvet je pravljen rucno, laticu po laticu, pa je svaka figura razlicita, unikatna. Upravo zato, a opisujuci adekvatno i rastucu vrednost sve vece ljubavi, figurinala je cena drasticno drugacija. Love I kosta $600, Love II vec $1500, a Love III $7000.

A onda, kada smo vec cacnuli pricu o duetu Committee, evo kako je izgledalo kada je Nowness svratio u njihov studio...

Pročačkajte po njihovom dosadašnjem opusu, pronasla sam tamo novo obozavanje, tirkiznu verziju figurine Curiosity:

VPL Lingerie

2012-01-25T07:00:00.000+01:00

Ovu modnu marku 2003. je pokrenula Victoria Bartlett, svetski renomirana stilistkinja, sa prebivalištem u centru sveta, Njujorku. Njen VPL je upravo jedna od nijansi Njujorka, jedna od onih koje prepoznaju moji senzori. Danas, VPL Lingerie.

pic via Refinery29

Prica o VPL lingerie nije overexposing ličnih underwear preferenci i zato danas tako brbljivo blebećem. VPL lingerie je pre nekakva trening uniforma. Komadi odeće i pododeće za ples. Da. Plesna sala mi je najsnažnija asocijacija kada lutam kroz tu radnju. I upravo Viktorija Bartlet kaže da je opsednuta plesom.

pic via Refinery29

U tom, jako zanimljivom intervjuu, jos kaže, objašnjavajući mnogo bolje nego sto bi iko drugi mogao:

Well, I have a deep fascination with bodies. I love looking at anatomical studies and all those sorts of things, and that fascination with body and flesh plays a huge role in VPL. Contouring the body, or revealing flesh, or exposing the underpinnings that cover part of the body—the peeling away of layers, you know? That’s the dialogue that’s most important to me. And I think, for an artist, it’s an interesting topic. I mean, none of this work is about “clothes.” I wanted to visit the different ways people represent studying the body.

I dok se lingerie koji ovde vidite najčešće pominje u kontekstu underwear koji se nosi kao outerwear, a ja sa tim konceptom, cini mi se, nikada neću moci da se složim, za primarno u konceptu VPL-a ne mogu da prihvatim nešto tako površno. Viktorija je cruelty-free fashion. Nije vegan, ima svoju meru. Njena mera je slična mojoj. Smatra da je popovanje protiv krzna nedelotvorno. Ljudima morate dati dovoljno dobru alternativu. I ona to čini. Svaki komad iz VPL lingerie sektora za koji sam se uhvatila napravljen je od pamuka i trunke (5%) nečeg nepamučnog. Baš kako volim.

VPL je stacioniran u SOHO-u. Baš kao i Jonathan Adler, Design Within Reach, Vosges, Korres, Kartell, a od nedavno i Aesop i Stella McCartney. Sigurno sam nekog zaboravila. Taj je njujorški kraj - raj.

Ah da, ono što sam vam juče obećala. Zar jučerašnja pakovanja i današnji sadržaj nisu perfect match! Evo, iskonstruisala sam par baaaajnih kombinacija...

Fogal Hosiery

2012-01-24T07:00:00.000+01:00

Fogal je švajcarska modna marka koja postoji od 1921. Poznata je po svojim čarapama. Uh, ala to zvuči grubo. Hi-end hosiery su reči koje mi danas trebaju na srpskom.

Pregršt boja, tekstura, materijala čini ove vrhunski sofistike čarape, ali sve to na stranu. Ništa me ne zanima kada su pakovanja OVAKVA.

Taj pomalo ispušteni skript logo, mek i dinamičan. Tipo simfonijica u ovih pet slovaca. Ascent i descent, oblo, oblo i descent, oblo, ascent. Obla slova i gornji i donji izlazi neparnih u stroju prave ovaj mali melem za oči. Blag i liberalan, on otvara prostor za isto takvo poimanje tela. Ako veš priča o trenutku susreta sa svojim telom, onda ovaj logo predlaže odsustvo strogoće i nerealnih ideala pri tom susretu. Volim grafičku mekoću i neispravnost tamo gde im je mesto.

A onda, taj sanserif. Nešto između Gotama i Nojtre. Ne prepoznajem ga, ali ga volim. Isto tako ne znam ko je ova pakovanja dizajnirao, ali sam im zahvalna. Nesto se tu pominju Bel Epok... Uglavnom, enjoy on:

Kad je nešto TAKO krasno, ne znam za dosta. A i njihov je opus andervera toliko širok da treba to sve popakovati. Savršeno prepoznatljiva i jednistvena u ovoj prefinoj jednostavnosti, samo boje su ono što se menja od proizvoda do proizvoda. Meke, bež, puderaste ili jarke, gotovo fluo, pa tamne, dramatične. Vrišteće ili pitomo zemljane... Od ovih bih pakovanja napravila kompoziciju na zidu.

Uz takve ambalaže, očekivala bih enterijere radnji nalik Uniqlo-u. Ipak, one su ili natur drvene ili tapacirano bež. I još, tačno znam šta bih očekivala da pronađem u tim pakovanjima. O tome sutra.

original pics via pret-a-beaute

Logos I ♥: C.O.BIGELOW

2012-01-23T07:00:00.000+01:00

Monogrami sa nekoliko najupecatljivijih modela iz predjesenje kolekcije za 2012 Stele Mekartni potsetile su me na jedan od logotipa sa moje liste obozavanih. Narocito to B sa desnog ramena.

pics via Vogue

C. O. Bigelow

pic via GreaterThan

Kratak opis kaze: C.O. Bigelow was founded in 1838 in New York's Greenwich Village making it the oldest apothecary in America. The original store in New York is home to Allegra the Cat, who wanders the store, mingling with the customers.

Ukrasni inicijali sa centralnim tackama. Prva dva stilski ujednacena, pa to "B" nicim izazvano, pa onda sasvim uobicajen set kapitalnih slova za ostatak. Neverovatno zabavno, a ne deluje tako ludo sareno na prvi pogled. Da ne pominjem dva sanserifa ispod. Sve u svemu, logo sa 5 razlicitih fontova. Living in perfect harmony.

Pa onda sve to u jednostanom savremenom okruzenju, cisto crno belom sa trunkom boje...

... ili pakovanju nalik na staro. Ove boce sa pumpicom sa velikim kapitalnim slovima na boku, melts my heart. Njihove originalne formule.

Pored tog logotipa, njihov vizuelni identitet cini i monogram

koji se koristi ovako:

I jedno od posebno dragih pakovanja, balzam sa ekstraktom ruze:

pic via MissIndie

C.O.Bigelow, to je juce i danas, harmonicno u istom kadru:

Jos par pakovanja iz njihovor arsenala:

2 pics via Amanda Lawrence

Jos kraci opis, iz futera C.O.Bigelow sajta, kaze:

HONEST • GENUINE • TRUSTWORTHY • SINCE 1838

The Rules of Effortless Parenting

2012-01-22T07:00:00.000+01:00

Zatrebaće, kad-tad.

❤

{ napisao Leo Babauta, preuzeto sa Zen Habits }

I often get asked how I can do so much while having six kids.
My short answer, and all you really need to know, is my wife Eva is awesome. I couldn’t do half what I do without her.
She is the reason Zen Habits is able to exist. And so if you want parenting advice, you’d be smart to ask her.
She doesn’t, however, have a blog. And so I’ll share some things that we both do that make our jobs as parents easier.
These are Very Important Rules that must never be broken by any Serious Parent … until, of course, you want to break them. The first rule of Rules of Effortless Parenting is that you should always break rules.

Rules of
Effortless
Parenting

There is really only one rule: Love Them. But you already knew that one, so let’s get into details:

1. Teach kids to be self-sufficient.

Our kids started by learning how to pick up after themselves (as 1 and 2 year olds), and later learned how to feed themselves breakfast, brush their teeth and shower and dress themselves, wash dishes and clean up in the kitchen, clean their rooms, do laundry, etc. Our jobs as parents became tons easier, but it does take a little patient teaching in the beginning of each skill.

2. Teach older kids to help with the younger kids.

If you have multiple kids, this rule is golden. Our teens can help the little kids with anything. That makes our jobs a lot easier, and the older kids learn responsibility.

3. Teach them to solve problems.

This is really the main job of unschooling, which is the philosophy we follow as homeschoolers. Our kids don’t learn facts or even skills. They learn to solve problems on their own. If they know how to do this, they can learn any facts or skills they need to solve their problems. Want to learn how to write a computer program? That’s just another problem that you need to learn how to solve. Want to cook Thai food, or write a blog, or start a business, or build something? Problems that you can solve.

4. Show them how to be passionate.

The other main thing you teach unschoolers, besides solving their own problems, is how to be passionate about something. If they know this, they will do work they’re passionate about as adults. How do you teach them this? By modeling it yourself. By doing projects with them where you’re passionate about something. Kids learn an amazing amount by watching and mimicking.

5. Play with them outside, and be active.

Spending time with your kids is one of the best ways to show them you love them. Playing with them is one of the best ways to spend time with them. Playing outside shows them how to be active and have fun being active. I also stay active on my own, but I make sure they know what I’m doing, why, and how much fun it is. They have a role model who is healthy and fit, and that will help them for the rest of their lives.

6. Don’t overschedule.

Most parents schedule too many classes, sports, parties, activities. We give our kids lots of unstructured, unscheduled time. They have to figure out what to do with that time. That’s an important skill to learn. It also means their lives are less stressed out, as are ours, and they learn a slower pace of life.

7. Don’t dote.

I’ve seen lots of parents that dote on everything their kids do, who are worried about every little thing their kid might touch or that might cause a fall. Back off, and give them some space. They need attention, but they also need some time alone to explore, to fall and get back up, to scrape their knees, to figure stuff out on their own. Go do something on your own, and leave your kids alone sometimes.

8. Dance.

Because life without dance is dull and not worth living. Play loud music. Go crazy.

9. Read with them, and read in front of them.

Kids love books, especially if you read them with them. Here are some of my favorites. If you are a reader yourself, and they see that, this will teach them to love reading too. Reading is one of the best loves you can instill in kids.

10. Be inquisitive.

Ask questions about everything, and encourage them to do the same. Kids are naturally inquisitive … they can ask a million questions, because everything is new to them. Learn to see the world through their eyes — it’s amazing. Why the hell IS the sky blue? Why do leaves change color? How does a bird fly? These are brilliant questions, and you should explore them with the kids — don’t just give them answers, but show them how to find out.

❤

Mmmmmagical

2012-01-21T07:00:00.000+01:00

•1•

Jason Wu za Target, kolekcija za koju će se ženske preko oceana grabiti počev od 5. februara. Čarobna čarobna najava sa fluidnom, paperjastom ugljen garavom mačkom koja iz crteža nastaje i u print nestaje. A u međuvremenu pravi saaavršeni mess.

•2•

U ovoj, prestupnoj, u kojoj nas čeka Olimpijada, i Chanel je u sportskom modu. Na svoj posebni način. Kakva graciozna kampanja. Plus, respect za sve glistave manekenke koje imaju bar ovoliko sportish kapaciteta tj. vižljastosti i snage da to svoje visoko telo drže na dvovisinoskom razboju snagom svojih grisina tankih ruku.

•3•

Speaking of Olympics. Iako je daleko više gimnastika nego my kind of yoga, ovo je just plain fascinantno. Snaga, fleksibilnost, tempo, kontinuitet, jednostavnost. Moguće/nemoguće.

Maccessories pt.1

2012-01-20T07:00:00.000+01:00

Šta su Maccessories? To su Mac accessories. Dodaci za Mekove, i to one pokretne.

Moja lista je toliko nakrcana da mi je apsolutno jasno da će ovo postati semi-stalna rubrika.

Super minimal ili over the top, svejedno, samo da nije mediocre. Započinjemo sa über blingom za telefone, najpreteranijim iphone blingom ikada, ovim custom made kristalnim mutantom koji bi me radovao do besvesti i nazad.

Ako biste radije flat kind of bling, najbolji primerak na koji sam do sad naišla je Arnsdorf SS11 Crystal Pattern, dostupan u society6. Crispy chic. Puder i rumenilo rasuti po glečerima Arktika.

Ako ste ipak za nešto između dramatične trodimenzionalnosti i uobičajene flatoće, evo prave mere. Blossom™ iz SwitchEasy, u svoj svojoj veličanstvenosti:

Dark and tattooish prethodni i beloviktorijanski, floralno čipkani naredni. Začuđujuće dobro stoji na crnom telefonu. Taj uglavnom ne sarađuje sa dodacima ove vrste. Zato je beli Blossom pravo iznenađenje.

Za baby pink loving gals, evo i njega. Plus, da malo bolje sagledate kako deluje u stvarnosti, evo ga i pod uglom, pa i bočno, da shvatimo koliko taj reljef zapravo izlazi u prostor.

Jedan custom za flamboajantno ludilo, jedan flat za praktične dane i ovaj ružičnjak, za tu i tamo. Za whimsy winter chill.

Scriptores Historiae Augustae Illuminated Initials

2012-01-19T07:00:00.001+01:00

ekada davno, knjige se nisu štampale. Prepisivale su se i ručno ukrašavale.

Dragocene arhive svuda po netu postanu zastrašujuće skliske kada krene drama nalik ovoj aktuelnoj američkoj. Ako mene pitate, ovo je stvar daleko veća od dužničke krize.

I dok smo se do juče sablažnjavali pri pomisli da u najmnogoljudnijoj azijskoj zemlji postoje čitave armije ljudi koje cenzurišu sadržaje na netu (ne pišem ime zemlje na me ne utrekuju i ne smaknu ;p ), sada, kada nam se nesto slično smeši, vreme je za akciju. A ja nemam načina da reagujem. Ne mogu da zovem svog senatora i zahtevam slobodu www-a. Samo mogu da čekam i pratim. It sucks.

Kako uopšte život i obrazovanje mogu da izgledaju bez Gugla, Vikipedije i Jutjuba, sada kada znamo ovoliko koliko znamo? Ok, na Jutjubu vec imamo cenzuru. Fuj. Uglavnom, svi dragoceni sadržaji postaju stostruko glomazniji kada im preti ukidanje ili redukcija. Nisam sigurna šta podrazumevaju predložene odredbe američkog Senata, ali sve manje od ovoga što imamo je neprihvatljivo. A onda, ne mozemo ni da stagniramo. Jedina opcija je rast. Tako, šta god da imaju u planu... NE MOŽE!

Evo kratkog i slikovitog objasnjenja:

Banjam se (dok još mogu) u velelepnim širinama i dubinama, nepreglednim prostranstvima interneta i zalečujem od šoka uživajući u ovim starim iluminiranim inicijalima. Pravo iz 15-og veka, iz knjige o istoriji Rima, a zahvaljujući Univerzitetu u Glazgovu i Letterology. Od gomilice thumbova koji izgledaju kao najčarobnije poštanske marke...

... pa lagaaaano kroz detalje.

Kao sto kaze Wiki:

Imagine a world without free knowledge.

Home Cook Guys

2012-01-18T07:00:00.000+01:00

Očekivana evolucija u blog svetu dovela je do mog aktuelnog interesovanja. U tom blog svetu, prve su bile fashion devojke, pa fashion momci, onda kitchen devojke i - aktuelno sveži i nedovoljno otkriveni - KITCHEN MOMCI.

Danas izdvajam trojicu koje pratim već neko vreme pa su vredni pomena jer cenim da ubuduće mogu da budu samo bolji. Izabrala sam ih po različitim pristupima i specifičnostima koje se kod njih čak i jasnije očitavaju nego kod njihovih ženskih pandana. Kao da im je, u tom njihovom muškom mozgu, mnogo jasnije isprofilisan pravac kojim će kormilariti. Zajednički im je taj homy pristup hrani. Oni ne romantiziraju i ne lebde, na zemlji su sa obe noge, a i hrana im je jednako uzemljena i moćna.

❦

Prvo, najmekša verzija tog muškog pristupa, super dečak Donal Skehan, home cook, photographer, food writer. Mladi Irac koji je objavio dva kuvara. I njegov blog je najkomercijalniji, najozbiljniji, najdinamičniji, najšareniji od ova tri. Ne mogu ni da procenim da li ga on sam servisira ili iza njega stoji čitava mašinerija. Kako god, uživam u toj njegovoj good mood food. Rekla bih, muška verzija La Tartine Gourmande, sve živo i zasićeno bojama, sa jarkim dnevnim svetlom, puno života i veselja.

❦

Drugi momak u kujni je Tim Robison, fotograf i grafički dizajner, trenutno stacioniran u Južnoj Karolini. Što se stila tiče, čini mi se da bi njegov ženski pandan bila najpre Nikole Herriott. Evo par scena sa njegovog bloga, that's just it:

❦

I treći, camping kind of guy, Rohan Anderson of Whole Larder Love. Australijski fotograf. Potpis njegovog bloga je GROW+GATHER+HUNT+COOK. I to je upravo segment food blogovanja koji ženske teško mogu da pruže. Što se izraza tiče, mene najviše potseća na čarobnu Coco i njen Roost.

Eto. All eyes on home cook guys, na naše kuhinjske šmekere. Ako, kao ja, imate jednog, blago vama i uživajte, ako ga još uvek nemate, good luck hunting! ;)

ALL PICS IN THIS POST ARE THE OWNERSHIP OF THE AUTHORS MENTIONED IN THE TEXT AND TAKEN FROM THEIR BLOGS DONAL SKEHAN, THAT'S JUST IT & WHOLE LARDER LOVE.

❦

La Société Parisienne de Savons

2012-01-17T07:00:00.000+01:00

Parisko sapunsko drustvo je, uprkos onome sto mi se ucinilo na prvi pogled, sasvim nova firma. Nov pohod, starinske kolekcije. Sapun, puder, balzam.

Farmaceut Stéphane Ouaknine zeleo je da napravi liniju koja bi duhom, mirisima i pakovanjima ozivela duh 20-ih u Parizu. Vreme Art Dekoa. Za ovaj poduhvat izabrao je dizajnera tipografa Daniela Pelavina i napravilli su vernu repliku starinskih pakovanja.

Koliko god da je to just pure simple lepo i ma koliko da kod mene okida tananu zicu koja me u trenu prenese na lisabonski buvljak, upravo tom putanjom shvatim sta mi tu smetucka. Setim se one legendarne potrugalske kozmeticke kuce, Claus Porto {since 1887}. Bas to sto me je privuklo na prvi pogled i na isti nacin na koji sam bila ocarana Claus pakovanjima, vec na drugi pogled zazvucalo je kao cist retro bez osavremenjenja. To se desilo cim sam procackala po Dajlajnu i shvatila da La Société Parisienne de Savons nije tu par vekova. Mali Claus Porto break, da shvatite o cemu pricam:

Shvatili ste. Razlika u postojanju tradicije i inspiricije tradicijom mora da se olicava i u tonovim dizajna vizulenog identiteta. Dovoljan je malecki twist kakav su napravili svedjani sa onim karamelama.

Ipak, u ovim prezentacijama izgleda buducih pakovanja nalazim zadovoljstvo jednako novopronadjenoj arhivi prepunoj prasnjavih etiketa, kao kada Louisse Fili otvori neku od svojih dragocenih skrinjica. Ona onda to preoblikuje u today's chic. Ovo je, pak, besprekorno dosledan starinski beaute emballage.

Ipak, bottom line je: posle svog tog premisljanja i preispitivanja, lako bih iskljucila svoju dizajnersko tipografsku analiticnost i castila bih sebe jednim La Société Parisienne de Savons proizvodom. Mimoza puderom, da budem prezicna. Tu mimozu nesto kriju kao zmija noge, ali ulovila sam je ja... Isplivala je u Danielovom postu u kom predstavlja kalendar koji je zgotovio koristeci visualse koje je kreirao za ove pariske sapundzije.

Pregrubi kalendarijum lako okom preskocim zato sto o-bozavam gornje polovine listova ovog kalendara i obozavam tu kljucnu zackoljicu – kalendar je obelezen godinom 1928. kojoj se raspored datuma poklapa sa ovom 2012. Looove it!

Palmizana

2012-01-16T07:00:00.000+01:00

Palmižana je mesto na ostrvu Sveti Klement, nedaleko od Hvara. Pre nekih nedelju dana, prvi put gledajući emisiju Vrtlarica na HRT-u, uplovila sam u ovaj neopisivi setting.

Porodica Meneghello već više od sto godina tamo uzgaja svoj mali raj. Ono što je 1906. započeo profesor Eugen Meneghello sada nastavljaju da grade, čuvaju i unapređuju njegov sin i snaja, Toto i Dagmar, njihovo troje dece i unuk.

Postojeće, zatečene vrste, adaptirane na lošu ili bolje reći zahtevnu zemlju i surove uslove sa malo vode, oni su tokom vremena sve više kombinovali sa uvoznim tropikalijama, pa sada njihova bašta predstavlja pravo malo botaničko blago u kom mogu da uživaju i njihovi gosti.

Među opuncijama, palmama, raznim kaktusima i sukulentima nalaze se bungalovi, vile i kuće. Birajte svoju, leto samo što nije.

Sve fotke su still frejmovi iz emisije Vrtlarica koju možete pogledati OVDE. Priča o dreamy Palmižani kreće tik pred sedmi minut.

Looking Forward

2012-01-15T07:00:00.000+01:00

Cim sam ga pomenula smontirao mi je trejler. Moonrise Kingdom na prvi pogled deluje kao nekakva andersonovska verzija lokalne legende Tito i ja. Izvidjacka ljubav i sve oko toga. Ves Anderson i Roman Kopola, Dzejson Svarcman, Bil Marej, all in the family. Plus neki novi likovi. This is going to be fun. Sad samo treba docekati 25. maj kad je premijera.

Zapravo, Tito i ja je savrseni lepak izmedju dva filma o kojima vam danas pricam. I to ne zato sto su spice slozene Futurom, sto je kod filma Tito i ja za mene iznenadjenje i zapravo nesto sto sam upravo prvi put primetila,

a kod Vesa Andersona standard i prakticno zastitni znak.

Bar do sada. Titles za Moonrise Kingdom pravila je Jessica Hische koja je odcicala od srece tim povodom na svom twitteru. Ona nije koristila Futuru. Ipak, ko Futuru trazi - naci ce je. ;]

Nego, drugi film o kome vam pricam danas je Houston, we have a problem i to ce biti film o Titovom tajnom yu svemirskom programu. Spoof ili ne, ovo je genijalno! Kada mi je muz u ponedeljak poslao ovaj klip, imao je nekih 300 views, kada sam ga ponovo otvorila u petak - 491,401. A stvar je prilicno lokalna, mislim, nije novi spot lejdi gage. Ili pesma sa semplovanom bebom blu ajvi karter. Here goes:

So LA

2012-01-14T07:00:00.000+01:00

Girly quirkiness, cotton candy goth i sve tako nekako novouklopljeno. Indijanci i hipici. Neoboho i hipster katolicizam. Prašina, paučina, trofeji i grejači. Grandma surf. Guns+roses.

O-božavam Wildfox White Label kolekciju za prolece/leto 2012, nazvanu Pony Tale. Prekookeanski poljupci, hugz+kisses za LA.

MODEL: AMANDA BOOTH

PHOTOS: KIMBERLEY GORDON

HAIR: ANNA LEE FIORINO

STYLING: EMILY FAULSTICH

AND KIMBERLEY GORDON

MAKEUP: CARLENE K

ALL CLOTHES/ SHOES/SOCKS/JEWELRY

IN LOOK BOOK BY WILDFOX,

NUDE LEOTARD IS VINTAGE

♰

Frank Chimero

2012-01-13T07:00:00.001+01:00

Frank is frank.

Misaono i verbalno artikulisan.
Marljiv, vredan kao mrav.
Jednostavan i fokusiran.

Frank Chimero je njujorcanin. Njegova kriticnost, otvorenost i nenapadno eksponirana ranjivost, cine ga toplim, bliskim, relatable. Takva je i lakoca grafickog izraza koji samo cini vidljivim razmisljanja ovog mladica koji je medju vodecim u aktuelnoj generaciji dizajnera/mislilaca/pisaca/predavaca.

Vise nema ni flickr, ni portfolio sajt, frankchimero.com daje samo kratki tekstualni presek njegovih dosadasnjih putanja. U trag mu mozete uci cackajuci po intervjuima i kopajuci po slikama koje dobijete pomocu google image search.

Posle intervjua uz uvodnu portret fotku koji je >ovde< imate i jedan intervju >ovde< a tu je i taj neo roman textured scrapbook, jedan od meni drazih desktop walls-a >ovde<.

Pa onda, jos nesto njegovih komada...

Trenutno uzivam preturajuci retroaktivno po njegovom blogu i top 3 u ovom trenutku su mi:

---------------------- 1 ----------------------

An Incomplete List of Small Pleasures

Referring to friends and family by the first letter of their first name.
Sound of passing traffic without horns or sirens. Just whooshes.
Folk tales.
Bridges—rivers, noses, ships, songs.
Believing that things other than buildings can have architecture.
Rereading.

---------------------- 2 ----------------------

Designers vs Coding

---------------------- 3 ----------------------

There is a Horse in the Apple Store

I sada, kad ste imali proper introduction, evo Frenka, kako frankly prica o dizajnu, kreativnom procesu i svemu oko svega toga na Build konferenciji pre nekih godinu dana. Papir i olovku u ruke i, lagano, pazljivo. Rewind ako treba. Besplatna 40-ominutna lekcija.

Eto.

Aim to delight.

Uvek se vracamo na Miltona...

Pärlans Konfektyr

2012-01-12T07:00:00.000+01:00

Some projects are sweeter than others, a ako me danas pitate, Pärlans Konfektyr je the sweetest of them all!

Mesto: Stokholm, Svedska. Butik u kome se prodaju autenticne, tradicionalne, rucno pravljene karamele.

this pic via Elle Interior Sweden

Serpe, lonci, puter, vanila stapici... totalno old school.

Lepi lepi logo ispisala je i utegla u ovo sto je pred nama lokalna dizajnerka Clara von Zweigbergk...

this pic via Emma's Vintage

a pakovanja su isto tako jednostavno sarmantna i na prvi pogled osvajajuca. Ne znam ko je za njih zasluzan, but here they are...

... styled so heavenly.

Pratim sta se desava u Stokholmu. Evo radnje i behind the curtains. Ima toga jos na njihovom blogu.

all pics via Pärlans Konfektyr

>O<

Peanuts

2012-01-11T07:00:00.000+01:00

Uhuh.

Kako da sazmem ovo u post pristojnog obima...

Ovo je Charles Monroe Sparky Schultz, tvorac Peanuts stripa koji je crtao svoje junake bez prestanka 50 godina, od 1950, do svoje smrti, 2000. Uzeo je jedan odmor tokom tih 50 godina. Dakle, seriously hard work. To jest, obsessions make my life worse and my work better.

Menjao se Charles Schultz, menjao se i Charlie Brown. I Snoopy. Evo ga mali timeline.

I sad, tu je ta sila kolekcija, zajedno se zovu Complete Peanuts. U njima je, u idealnom pakovanju, cela Peanuts istorija ili, poeticnije receno, sva Peanuts mudrost. Evo samo nekih godisnjaka, kako su samo fino dizajnirani...

Obozavanje Peanuts famililje ne jenjava, njihovi reprinti i reprize su od onih koji ne razbesne nego ucine da se zadrzite na kanalu i rastopite kao puter na plotni. Za mene posebnu ulogu u Peanuts obozavanju ima film Snoopy, Come Home i evo ga celog, ako vam se nekad bude gledao, ovde je:

U Color Notes sam tu i tamo ubacivala neke Peanuts gifove, ali tumblr klinci proizvode toliko lepih da moram omiljene da saspem u ovaj post.

Slaveci 60+ godina legendarnog stripa, osvanuli su i razni novi trubjuti. Ovi su mi omiljeni. Plakat za koncert Nore Dzons...

i ilustracija Teacher Talks Funny. Znate kako zvuci uciteljica u crtacu? ;D

Ne bih vise davila.

Peanuts su uvek delovali tako easy-peasy-lemon-squeezy.

Davljenje im ne pristaje.

Eternal Love for Peanuts,

Jana

Roots Reinvented

2012-01-10T07:00:00.000+01:00

U jednom trenutku u proslosti sam shvatila - nema svrhe boriti se, cinjenicu da sam rodjena bas ovde, u Srbiji, ne mogu da promenim. Vec dugo o tome ne razmisljam, jer – zaista sam u tom modu.

NOVI ZIVOT PIROTSKOG CILIMA, NA PRIMER.

I tek kad sam dospela tu gde sada jesam, uspevam da inkorporiram domacu tradiciju u danasnje svakodnevno. Idejno, ako ne i prakticno, bar za sad. Uglavnom, nikad nisam bila previse luda za ponjavicama, tim pirotskim cilimcicima. Mozda su oni nekada davno bili znak blagostanja, miraza dobre porodice ili nesto slicno, mene su kroz detinjstvo potsecale na memlu i bedu. Uvek su stajale preko golog betona ili nekih kartona preko njega kada je zima ili prevelika prasina. Tuga.

Mozda je u pitanju i nacin predstavljanja tih nasih starovremskih zanata. Ako nesto tradicionalno predstavljate okruzeno autenticno jednako starim, kazete muzej a ne danas. Dakle, evo malo besplatne art direkcije. Tradicionalne rukotvorine svih vrsta, ovog puta olicene u pirotskim ili slicnim ponjavicama, mogu da prodisu bajno ako ih upakujete nekako ovako:

Ovu poslednju sam trazila po bekapu pokusavajuci da prespojim pricu na ove jastuke.

Tradicija u novom vremenu. Stare tehnike, dizajn kao predjasnji, diskretno inoviran da lici poznato ali neobicno sveze.

Tek tako reiventovane rukotvorine mogu da postignu cenu kakvu zasluzuju.

Organic Shine Society radionicu i prodavnicu potpisuje recenica: home decor for the tribal modern bohemian i to je upravo to!

Moko Kobayashi

2012-01-09T07:00:00.000+01:00

Kako se divote kače jedna na drugu, na Macon et Lesquoy mi se odmah nadovezala Moko Kobayashi.

Japanka koja je u pariskoj Ecole Lesage broderie d'art dobila diplomu iz oblasti haute couture embroidery. Možete li uopšte da poverujete u ovu neviđenost!!! Here goes:

Biser pred svinjom, kraljevski pingvini, everyday into bling i jedna koralna grana.

A onda, humor u belom:

Niste dobro videli? Evo ove neprepričljive ovčice malo krupnije:

Dve omiljene stanice danas, njen blog i njena Maison des Perles. Where the magic happens...

Na kraju, njeni đurđevci, za današnji tužni dan.

Twisted Delights

2012-01-08T07:00:00.000+01:00

Uvrnuto je koliko ja uzivam u ovakvim slovnim eksperimentima. Upravo sa studentima zavrsavam projektic koji ce imati i rezultata idejno slicnih ovom. U istrazivanju i dopisivanju sa njima, zezalice kao ove saplicu me mesecima na sve strane.

Ipak, ova se izdvaja na raznim nivoima. Kvalitet ispisa, pametan tretman u 3D programu, komercijalna prodja bez zakidanja na kvalitetu kaligrafskog izraza.

Posle procesa rada iz par faza, finali i detalji:

ZASLUZNA EKIPA:

Agency: AJF Partnership
Art Director: Richard Walker
Art Direction/Design: Niels Nolta
Copywriter: Michael Skarbek
Creative Director: Adam Francis
3D: Imagenation
via Behance

Obozavam se u vezi sa ovim jednostavnom malom kampanjom za najveci australijsko-novozelandsko-kanadski lanac pekara. Niste culi za njih? Nisam ni ja, dok se nisu pojavila ova slova od testa.

Kako bi fino ovo izgledalo i u cirilicnoj verziji... Setih se da sam videla nesto rusticnije i zaista peceno, cirilicno i jednostavnije, radjeno za Zitomlin.

Ali ja hocu skript!

Da slova teku, uvijaju se i pevaju.

That's my twisted delight.

since78

2012-01-07T07:00:00.001+01:00

Brian Gossett

je moj novi online

muzicki heroj.

Stereomood i 8track su mi vec neko vreme konstante, Brian Gossett aka since78 je treci koji ulece u kombinaciju kad pricamo o muzickoj podlozi za moj zivot i rad.

Jos od juna 2009, on pakuje svoje favorite u mikseve koje velikodusno deli sa nama. Pritom, buduci da je art direktor/dizajner/ilustrator umotava ih u super lepe i sasvim adekvatne virtuelne omote. Take Ivy serijal...

Trenutno se vrti ovaj aktuelni koji pravi presek 2010, i kada sam videla da su medju tih 26 pesama i Lonely Boy i Video Games, pomislila sam da ovo moze da bude i nasa muzika za kola. Pokriva i muske i zenske prefs, we just might love it.

A onda, cackanje po proslim miksevima, osecam se kao u prodavnici ploca. Uz svaki kratak opis, da vas uvuce u ton koji ta muzicka prica nosi. Putovanja, destinacije brojne, ovde sada par italijanskih ali imate na raspolaganju svakojakih... NYC na primer, pa Belize, Briž... browse around.

Mimo ovih edicija, na testiranju su izmedju ostalih:

THANK YOU

BRIAN GOSSETT!

{ since78 }

2012 Jewels

2012-01-06T07:00:00.000+01:00

Secate se ovoga?

To je Rodenov Poljubac u formi brosa, specijalno priredjen za radnjicu pri Rodenovom muzeju. Tamo sam saznala za francusku radionicu Macon et Lesquoy. Pogledajte samo njihove rucno vezene broseve.

Ubila bih za ovaj kroasancic...

*****************************************************

Engleska prodavnica House of Kami,
upecala me je na ove "cipkane" ogrlice
kojima nas vodi na put oko sveta.
Moskva, Seul, Pariz, Ginza...

A onda idu te... neobjasnjivo meke drvene kugle.
Izmedju ostalih, Pomegranate for Mum and Baby.

*****************************************************

Divna mala svedska radnja, My Little Drama, predstavlja tanjusne ogrlice i minjdjusice. Kad ih vidite zajedno, na gomili obecavajuce trepere...

a onda, kada procackate po toj radnji... nije tesko zaljubiti se.

Ako sam pravilno shvatila,
ako su cene u svedskim krunama,
ova malena kao na trapezu kosta oko 150 evra.

*****************************************************

To su, otprilike, moje jewelry zelje za 2012.

* _ *

Edie Parker Clutches

2012-01-05T07:00:00.000+01:00

Trebalo je da me vidite kad sam bila mala. Nekih 6, 7 godina. Idem na more sa tetkom, tecom i malenim bratom, njihovim sinom. Ne razdvajam se od svoje tasnice, pune po tankom boku i providne sa dve velike kruzne strane od kvadratne resetkice izlivene od bele plastike. Nekako kao elegantna verzija ovog klasika 80-ih.

Tu su sve damske potrepstine, maramice i tako to, i naravno - blokcic i olovka, za zapisivanje dnevnih dogadjaja. Fokus, odgovornost, radne navike, sve to kod mene je od tih 80-ih standard zahvaljujuci mami.

Sva ta secanja okinule su mi Edie Parker tasnice. Mozak projekta, Brett Heyman ovim komadima evocira akrilik chic i ozivljava ga podizuci na naredni nivo. U about sekciji pise i ovo:

Crescent, rectangular or cube shaped, Edie Parker's sleek lines, creamy surfaces and gem-flaked textures glide timelessly onto today's fashion landscape. And like their mid-century predecessors, each bag is meticulously handcrafted in America.

Edie, Flavia, Jean i Lara su modeli, a onda se prica ovako raspevava...

Prodaju se u Barnizu i Saksu, sto vec govori mnogo. Evo, proverila sam, Jean, ovaj model koji ja preferiram, kosta oko $1200. Nista, samo da izaberem. ;)

Buzzing like bees in the jam jar...

2012-01-04T07:00:00.001+01:00

A few fr bits,

zuje mi u glavi,

ne izbijaju.

============================================

Zaljubljena u Petit Bateau.

Helen Frankenthaler

2012-01-03T07:00:00.001+01:00

Za neke ljude saznate tek kad ih vise nema.

Helen Frankenthaler je jedan od predstavnika apstraktnog ekspresionizma i vest o njoj do mene je dosla kada je, pre neki dan, umrla. Njeni veliki formati na prvi pogled mi kazu da pred sobom imam nekakvog zenskog Marka Rotka. Snazni novogodisnji mellowness.

Rodjena 1928. u bogatoj njujorskoj porodici sa Upper East Side-a, ova umetnica bavila se slikarstvom 50 godina. Temeljna finansijska potkovanost u Njujorku lepa je pocetna tacka za coveka kom je slikarstvo nacin za soul search. Jos ako imate potrebu za velikim formatima... fino je kada imate atelje adekvatne velicine. Ipak, i sa svim tim preduslovima, covek ne mora da uradi nista vredno paznje. Uglavnom, ove fotke njenog radnog dana back in the days, razvijorile su u meni nesto...

Od pre neki dan Helen Frankenthaler nije vise u Njujorku nego u nekim slojevima iznad. Mislim da joj je tamo ovako:

Popcorn time pt.4

2012-01-02T07:00:00.000+01:00

Četvrta epizoda

tradicionalnog godišnjeg posta.

Novi batch filmova za zimski bioskop.

Prošlogodišnja lista isprovocirala je odlazak u Pariz,

možda i ova krije neku magijsku vrednost.

Više sile, hvatajte beleške, krećemo:

---------------- · 1 · ----------------

PARIS WHEN IT SIZZLES

Kao i svake godine, jedan Audrey film

---------------- · 2 · ----------------

PARIS JE T'AIME

Osamnaestodelni omnibus o Parizu. Ko o čemu... ;}

---------------- · 3 · ----------------

MINA TANNENBAUM

Jedan od filmova koji su me formirali. I istraumirali. ;D

---------------- · 4 · ----------------

LITTLE WOMEN

Ekranizacije književnih klasika kao ni književni klasici
nikad nesto nisu bili my cop of tea. Ipak, ovaj je secanje na mamu

---------------- · 5 · ----------------

BUTCH CASSIDY
& THE SUNDANCE KID

Da izbalansiramo, nešto na svaki mogući način
sasvim suprotno od prethodnog

---------------- · 6 · ----------------

RUM DIARY

Ako je film dobar kao trejler, uživaćemo

---------------- · 7 · ----------------

LIFE AQUATIC
with Steve Zissou

Tradicionalno, jedan Odri film, jedan Wes Anderson film.
Na Popcorn Time pt.5 listi trebalo bi da se nađe
njegov film planiran za 2012, Moonrise Kingdom.

---------------- · 8 · ----------------

ELF

Kako je uopšte moguće da ovaj film nisam gledala do sada!?

---------------- · 9 · ----------------

LEMONY SNICKET’S

A Series of Unfortunate Events

Obožavam toliko toga u vezi sa ovim filmom... Brilliant!

---------------- · 10 · ----------------

SCHOOL OF ROCK

Neke filmove čovek može da gleda milion puta.

Ovo je za mene jedan od tih.

Eto.

Kofu kokica u krilo i – play.

POPCORN TIME

POPCORN TIME pt.2

POPCORN TIME pt.3

fireplace gif via soverypretty

Paris. Joyeux Noël et bonne année!

2012-01-01T07:00:00.000+01:00

OSTALI PARISKI POSTOVI:
Paris. Vous Êtes Ici.
Paris. Plein air.
Paris. Musées Vivants.
Paris. Manger!
Paris. Lettres.
Paris. Ah, Paris...

Paris. Ah, Paris...

2011-12-31T07:00:00.000+01:00

A tiny bit of shopping,

više beleške, uspomene,

par meaningful komada.

Ovoga puta smo samo zagrebali površinu. Pravog shoppinga nije ni bilo jer bih se posle 2 minuta u prodavnici osećala kao da gubim 20 minuta na ulici.

Vrrrrrlo chic ručno pravljene sitnice i mudro odabrane dizajnerske zezalice sa svih strana sveta. Pregrst ovakvih radnji u kojima mi pred očima sevaju omiljene kuće i dizajneri.

Fornasetti, kokeshi lutke svih veličina i namena, pa susret sa figurama Jaime Hayona prvi put uživo, tanjušni čajnici i kartonski trofeji. 

Ulov ukratko: dve Le Creuset šoljice, Rob Ryan tanjiri, Jars Ceramistes šoljice, toplo bela i bledo plava, do pola glazirane, još nešto poklončića.

{ NOTE: za svaku bitniju kupovinu uzmite lepo formular za oslobađanje od poreza pa sakupite svoje evriće na aerodromu. Procedura je jednostavna, a povrat parica posle iyvrnutih džepova poseban osećaj }

Usput, bacite pogled levo, desno, pogled padne na Monocle radnjicu... 

... ili na neke nove, do sad neotkrivene bitnoće. 

Ovih dana više o ovome gore i o ovome dole.

My new loves.

A u Fragonard radnjama, pored parfema (koje nisam ni primetila) - vez. Maramice, 4 u setu, pa različiti kompletići... 

... platneni novčaničići sa prve današnje slike, i vrećice za travel laundry, od kojih mi je ova bila posebno draga:

Cunjanje kroz Marais je događaj per se, radnje su otvorene i nedeljom pa je u kratkom obilasku Pariza ovaj kraj pametno uplanirati baš za taj dan. Gomila radnjica i mnogo ljudi, prijatno pristojno vrzmanje. Neko peva na ulici, neko isprobava Bensimon patikice...

Uz Marais ide Chez le yé-yé:

Tamo je Dyptique... 

... tamo je Aesop. 

Tamo su i te cipele koje su me progonile... 

... i Paul&Joe Sister.

Najdivniji shopping experience.

Moja bluza, ultimativni suvenir iz Pariza. 

Ovog puta, doživeli smo samo deo ulice Saint-Honoré. Pikirala sam dve tačke. Colette i Astier de Villate. Colette zaboravite. Ne bih trošila vreme na objašnjavanje. A Astier de Villatte zaslužuje svoj post. Ako ne uspem uskoro da ga priredim, evo. Uživajte u komadićima atmosfere ove posebne radnjice.

Tu bih zarađivala za život pakujući poklone. 

Njihova ručno pravljena keramika je... san. 

Sve kako sam zamišljala da mora da postoji negde na svetu, a plašila se da sanjarim u prazno. 

 I kolonjske vode, Eau Chic i kućni blend Eau de Cologne Astier de Villatte, tako mirišemo ovih dana. Old world chic. Nova dimenzija.

Baškarenje u ulovu uz kaficu. Café noisette. Nova kategorija. Svaka zemlja ima svoju kafe nomenklaturu.

Bližimo se kraju pariske nedelje. Za prvo putovanje treba vam samo želja za otkrivanjem. Malo istraživanja i pribadače na tačke za kojima patite. Onda ih sve pohranite u jednu Google mapu i ponesete mapu sa sobom, zajedno sa još par aplikacija.

Najveći broj ovih koje sam ponela sa sobom rade i offline. I sve su besplatne. Neke vise za rezidente, neke bas za novajlije, neke o osnovama, neke o detaljima. Nisam ih previše koristila, tek sada, kada sam dotakla grad, te činjenice imaju smisla u mojoj glavi.

Papirni vodiči i dalje imaju svoju ulogu. Neki čak više od ovih digitalnih. Robusniji, teži za poneti, ali tako prokleto taktilno očaravajući.

DK Paris je ABC, njihovi vodiči postali su osnova svakog putovanja. Moja davnašnja ljubav, koja me je poslala u Astier in the first place, Taschen Paris shops & more { nije više u prodaji, novost je izašao super slatki box set 4 grada po 3 knjižice }. Treća, džepni Wallpaper vodič sa malenom mapom u koju ćete moći da ubeležite svoje dnevne putanjice i da posle imate hard copy i opipljivi dokaz da se putovanje iz snova zaista dogodilo.

Sutra se opraštamo od Pariza

i od ove godine.

<3


OSTALI PARISKI POSTOVI:
Paris. Vous Êtes Ici.
Paris. Plein air.
Paris. Musées Vivants.
Paris. Manger!
Paris. Lettres.
Joyeux Noël et bonne année!

Paris. Lettres.

2011-12-30T13:30:00.000+01:00

Upadajte u taksi,

krecemo u malu tipo turu.

U glavi svira muzika:

Karuselova blagajna

Rucno pisano srceparanje

Zlatno i crveno, rucno islikano pa se vide potezi

i na Monmartru crveno i zlatno

Lessons in type style

Kao pisano korektorom

Kreda na tabli, dnevna ponuda.
OBOZAVAM francuske rukopise

Dok svi gledaju u Notr Dam,
ja po plocniku nalazim cuda

od kojih mi je ovo omiljeno.

I drugi podovi kriju neverovatna slova.
Watch your step.

A onda, pogled na gore, medju krosnje

To je taj štrok šmek Pariza...

a onda kad zaronite ispod povrsine,
citav novi svet.

Tipografija ce vam savresno precizno opisati u kakvom se kraju nalazite, novom, sirovom, grubom, rafiniranom...

A onda, zabasate slucajno na taj neki neopisiv trgic... { OVDE, preporucujem street view }

tipican primer francuske graficke inspiracije za Meknalijeve restorane. hiperventilacija.

topim se od srece gledajuci ovo dok odlazimo iz Delmas.

A na sasvim drugom delu grada, u ulici St. Honore, jedan maleni budzak sa prefinim ljudima, rekla bih, porodicni posao. Taj model, trafika i kafe, poseban je fazon. A kod trafika dela, mala vitrina sa istorijom francuskih cigara. Ovo me je privuklo sa pet metara:

Onda padne mrak i iza zamagljenih stakala nesto se kuva. Ljudi se krecu u mutnim siluetama.

Svuda unaokolo prozori u necije dnevne rutine, parisku svakodnevicu. Skrenemo desno kroz neki prolaz i udjemo u neko prosireno unutrasnje dvoriste. Na prvom spratu, ceo krug zgrada pokriven belicastim zamagljenim prozorima. Samo retki su otvoreni, kroz njih se vide balerine.

Devojka koja zavrsava radni dan u nekakvoj, cini mi se, antikvarnici, i njena elegantna figura zavrsena pravom francuskom pundjicom, mekom i cupavom na vrh glave, pluta u malenom prozorskom okviru.

Djuskanje sa gomilicom slatkih francuza na pravom malom disko podijumu sa kvadratima koji svetle u raznim bojama. Oni ne pevaju cak ni Billie Jean. Ne znaju reci. Samo vrisnu tu i tamo sa Dzeksonom. Hilarious...

heh...


OSTALI PARISKI POSTOVI:
Paris. Vous Êtes Ici.
Paris. Plein air.
Paris. Musées Vivants.
Paris. Manger!
Paris. Ah, Paris...
Joyeux Noël et bonne année!

Paris. Manger!

2011-12-29T07:00:00.000+01:00

Naaaravno da ce moj post

o hrani u Parizu poceti sa:

"Je voudrais une croissant"

:D

To je otprilike nivo mog poznavanja francuskog.

Dovoljno da se prehranite, ostanete na nogama, sposobni da nastavite dalje. A sta god i gde god da porucite, mmmmljac. Cak je i obican kolacic u kafeu Pompidua - san.

{autor se odrice odgovornosti za ispravnost podataka usled poznavanja sopstvenih enormnih potencijala za spontano romantiziranje}

Neku drugu kafu ritualno popijte u restoranu George, gore, na vrhu Pompidua.

Sta danas slusamo uz ovu yummy setnju...

Malcolm McLaren - Jazz is Paris

Back to George, ako idete kad su dani topli, uzivajte u pogledu sa terase. Svaki sto ima po jednu crvenu ruzu.

 Za lekovite tretmane hranom, japanski restorani na sve strane, sledeci put cu imati tip za neki posebno lep, kvalitetan, sarmantan. Ovog puta bilo je lekovito u letu.

U tom letu po gradu prolazicete pored caaarobnih prozora, izloga, prodavnicica, pekarica, poslasticarnica. Usko specijalizovane, sasvim nove, jako stare, legendarne.

Usput svratite do Paul-a, vizuelnog originala naseg lanca Hleb&Kifle. Cene su, kao sto je tamo uobicajeno, drugacije kada sedite i kada jedete ili pijete s nogu, i to mogu da shvatim.

Makarone necete morati da jurite mnogo po gradu. Ima ih svuda. I neki najobicniji, sa pistacima, kupljen u Paul-u, je.... uh! Bolji nego sto sam zamisljala. Da, dragi moji, ovo je moj prvi makaron EVER, sa pistacima, narucen na francuskom.

Neki sledeci dan u istom Paul-u dohvatite jednu malu Canelle prokletnicu, ta ce vam se uvuci pod kozu. Necu ni da pokusavam da vam objasnim te ukuse, slatkoce i gorcine, koricu i meku gumenkastu stukturu inside... ufuf.

 Sledeca pauza, caj.

Trazite nanu, dobijete ovo:

U nekakvoj gaza vrecici, pretpostavljam da je ovako Marija Antoaneta herself dobijala caj kad bi trazila plain old nanu. Sve je posebno, pa i escajg u nekom usputnom restoranu...

Pariz je krcat tim nekim silnim iconic mestima. Dozirajte, izaberite samo jedno mesto. Dnevno. Danas, recimo, Rose Bakery.

I to ako vas srce tamo jaaako vuce i ona knjiga ne izbija iz glave. Malo je too busy... Ipak, taj pound cake sa zelenim cajem bio je nevidjen... 

Uobicajeno u Parizu sasvim je drugacije nego u Beogradu. Sedenje napolju i kad je hladno. Okrenutost ka ulici.

Maleni stolovi i sardina sedenje. Tamo ste fizicki uvek nekako preblizu stranim ljudima. Ugrozavaju nehotice vas licni prostor. Za kratku posetu - tres charmant, za duze ostanke - navikne se covek.

Samo da ste tu. Vi i neko preko puta, pricate svoj jezik i niko vas ne razume. A ne razumete ni vi njih. Mnogo fino. Odmor u sred gradske vreve. Ipak necu da osvezavam i unapredjujem svoje poznavanje francuskog. 

Ono sto mi je i dalje fascinantno je odsustvo duvanskog dima u restoranima, kafeima. Divota. Zahvalna svaki svakcijati put, beskrajno, do neverovanja.

Naletite u vreme dnevne ponude i klopnite kombinaciju za nesto manje parica. Pariz je jako skup. Tu negde, mozda cak i duplo skuplji od Beograda.

To je bio moj prvi ever hollandaise sos :]

Bokal obicne vode je najcesce na stolu. 

 { hocu bokale u Beogradu! }

A kad, dok jedete, bacite pogled kroz prozor...

EEEJ MI SMO U PARIZUUU!

 Iako bi i nasumicno bazanje i biranje na osecaj bilo sasvim dovoljno, {'cause hey, we're in Paris}, kada vam prijatelji preporuce, ili, jos bolje, povedu na neka za njih posebna, omiljena mesta, to je sasvim nova dimenzija grada. I tako dolazimo do restorana Jaja. Citaj - Žaža.

Ispred, divan mali patio, raj u prolece i leto. Unutra poseban sarm, lep prostor sa dobrom merom. Ozbiljno smekerski. Takvi su i ljudi koji ce vas tamo docekati. Najkulja kelnerica IKADA. 

Hrana neopisiva. Ozbiljno promisljeno, ni malo udavljeno. Cisto, domisljato, integralno, preukusno. Hrana sadasnjeg trenutka i koncept za buducnost. Istinska hrana. 

Ovako izgleda njihova kafa od 10 evra i nasa ultimativna domacica uziva pijuckajuci je. Kaze, worth every penny. Verujem joj, mirise intenzivno, pazljivo birana, malopre samlevena. 

A dezerti. Slatkis kao Alisa u zemlji cuda, a ako nemate sweet tooth - slani dezert sir/orah/dzemic/endivija. M.LJ.A.C. MLJAC!

Ili, taj restoran kao iz bajke, Fellini, koji sam, izmrcvarena od intenziteta dogadjaja i overall uzburkanosti, dozivela kao u nekom magnovenju... Ipak, dobro se secam da je ta moja kapreze salata bila kao iz nekog mog imaginarnog kulinarskog sna, sa tri (neforsirane) vrste paradajza, cherry, sun dried, green pickled, tom lepom rukolom i mojom, shvatila sam tad, prvom pravom mocarelom.

Igor kaze da je i njegova porcija pesto taljatela bila neverovatna. Sve homemade u Felliniju. 

Pariz je bajan. 

Prijatelji su zlato.

OSTALI PARISKI POSTOVI:
Paris. Vous Êtes Ici.
Paris. Plein air.
Paris. Musées Vivants.
Paris. Lettres.
Paris. Ah, Paris...
Joyeux Noël et bonne année!

Paris. Musées Vivants.

2011-12-28T07:00:00.000+01:00

Here's the thing:

POSETE MUZEJIMA NISU OBAVEZNE.

Ako odete u Pariz i ne vidite Mona Lizu,

nećete dobiti keca na pismenom na temu "Muzeji koje sam obišao/la u Parizu".

U muzeje idite ako zaista osećate potrebu za tim. Further, u takvom obilju, pročačkajte, obavestite se o konceptima i postavkama, šta su stalne a šta trenutno aktuelne postavke. Ako ste za praistoriju, antiku i sve do 20. veka, imate vremena i snage - Luvr. Ako ste za nešto manje i uže profilisano i volite srednji vek - Cluny. Orsay - avaj, ovog puta nam je umakao. Pikasov muzej je zbog renoviranja zatvoren do proleća 2013, kažu da je odličan.

Ako ste u Parizu kratko, ako ste tu prvi put, ako je vreme previše lepo da bi se bilo u zatvorenom prostoru, ako vas više zanimaju vina, sirevi, makaroni, brule ili krep suzet, muzeji za neki drugi put. To nije sramota.

Opustite se. Da li biste se radije gužvali ispred Mona Lize ili zadovoljno oporavljali ovde:

Jardin du Luxembourg. Stigli smo.

Play pa šetamo dalje:

U fontani Mediči nije bilo onog baaajnog rada koji sam očekivala da ću tamo sresti. 

Ipak, i prazna, ona nije prazna. 

A i dalje po bašti...

sve može da bude muzej. 

Pa i dalje po gradu...

istorija na sve strane.

Istorija u pleneru,

ruku pod ruku sa sadašnjošću.

Te tezgice pored Sene zaista su slatke.

I u njima - gomilica čudesa.

A onda dalje, Notre Dame.

Grandiozna, ali ne tako daleka kao što sam zamišljala. Njeno lice...

... njena leđa. 

Njen bok, sa gargojlima. 

Njen enterijer, jednako iznenađujuće.

Obidjite čitav krug, krst sa zadnje strane, orgulje, sedite i upijajte. Ulaz u Notre Dame je besplatan, red ide jako brzo. Ukoliko želite da se penjete, tu je aranžman nesto drugačiji. Ne bih znala da vam kažem kakav, jer mi idemo dalje.

Trijumfalna kapija. Na velikoj zvezdastoj raskrsnici. Jedna od tih avenija je i Champs-Élysées.

I ako ste rešili da ovog puta ne idete u Luvr, svratite da vidite neobični zatvoreni blok u kom je ta staklena piramida koja označava ulaz pod zemlju. Zanimljiv kontrast, jasna inspiracija za Apple store na petoj aveniji u Njujorku. 

Ako vam se, pak, u muzeje ide, preporuke:

Muzej savremene umetnosti i kulturni centar, Pompidou.

O, da ne zaboravim. Toplo preporučujem press karticu jer prolazi u velikom broju muzeja. I ne samo da ćete fino uštedeti novac, uštedećete VREME! Sa press-om ulazite stress free, preko reda.

Na putu ka stalnoj postavci dobrodošlicu će vam poželeti velika svetlucava... tapiserija? Verujem da ovako izgleda susret sa Confetti System komadima. Oh. 

A onda, bon jour Monsieur Warhol...

veeelika Liz Tejlor. 

U stalnoj postavci Pompidua je,

između ostalog, LACE FENCE...

... pa Hella Jongerius... 

... prijatna iznenađenja... 

... Pikaso koji uvek magnetski privuče pažnju... 

... Matis...

... i još jedno čarobno iznenađenje u koje sam želela kao dete da se uvučem... 

i Iv Klajn sa njegovim ultramarinom

koji usisava i isijava u isto vreme.

Ako vam je bajno bilo i u Luksemburskoj bašti ali i u muzeju, spojite uživanja i pravac Rodenov muzej. Topla topla preporuka.

Neopisiva atmosfera. Kao da ste sami.

Vi i nekoliko ugodno raspoređenih skulptura u bašti. 

Neverovatne dubine reljefa na Vratima pakla i težina preuveličanih šaka i stopala koje vezuju Gradjane Kalea za patos i koju gotovo da možete da osetite. 

Bašta, naznaka Versaja koji ostavljamo za neki naredni put. 

A onda, u zgradu Rodenovog muzeja...

Sled soba sa belim dekorativnim panelima i mnogo starih prastarih ogledala čije je srebro oživelo i napravilo neobjašnjivu atmosferu. Ona čine da sve ove portrete možete da sagledate iz raznih uglova. 

Treći od muzeja po našem izboru ovog puta:

L'Orangerie. Oooo, kakav je to muzejčić...

Sezan kakvom sam se nadala. Poneki Gogen, Pikaso, sve to u stilskim ramovima, na sirovim betonskim zidovima. Divota. 

Ali.

Najveća stvar tamo.

I emotivno i fizički.

Moneovi lokvanji.

Velike ovalne sobe sa centralnim sedenjem.

U svakoj panoramske slike. Neprepričljive varijacije, doba dana, svetlo. Nebo koje se ogleda u vodi i akcenti cvetova koji plutaju. Samo gledajte kroz trepavice, oko samo apstrahuje detalje i - nađete sa tamo, na jezeru.

Onda odande opijeni isplivate u

Jardin des Tuileries.

Isto mesto gde smo i juče na kraju ture

odsedeli da se saberemo.

Sutra nastavljamo.

OSTALI PARISKI POSTOVI:
Paris. Vous Êtes Ici. 
Paris. Plein air.
Paris. Manger!
Paris. Lettres.
Paris. Ah, Paris...
Joyeux Noël et bonne année!

Paris. Plein air.

2011-12-27T08:27:00.000+01:00

Nikad nisam nesto patila za Parizom. Kada sam dozivela Njujork i Tokio, moje putne zelje su manje vise bile realizovane. Sve ostalo... ok. Bonus. Ali! Pariz me je siiilno iznenadio. Ocarao me je, eto, priznajem. Zapravo, za ove tri godine imala sam i previse postova vezanih za Francusku da ne bih dodala tag. Voila, FRENCH.

O strukturi grada nista nisam znala i sve me iznenadjuje. Jelisejska polja nisu polja nego avenija (go ahead, laugh), Ajfelov toranj je daleko od centra, Sena ima dva carobna mala ostrva.

Ako ste iz grada shvaticete njegovu urbanu cvrstu, distanciranu dostojanstvenost, i ukusnu flamboajantnost. Prepoznacete tempo i ukaciti kako da ostvarite bliskost.

Izadjite na svez zrak. U plener. Tako smo ucili.
"Impresionisti su stvarali u pleneru."

Svaki uglic sprema iznenadjenje, sve sto treba je da zverate i upijate. I da spremite udobnu ravnu obucu. Noge me nikada nisu ovako bolele...

Pogled sa vrha Pompidua. Levo Ajfelov toranj...

...desno, Sacre Coeur, na vr' Monmartra. 

A tamo, na Monmartru... Imaju svoj mini vinograd.

... i zaista imaju taj trgic gde ljudi poziraju za preskupe osrednje portrete. Moze da se pronadje i ponesto lepo. 

Nego da se vratimo u lokal. Marais. Sedenje napolju uprkos hladnoci, grejalice i ponegde cebici da se ogrnete u jednorednoj basti okrenutoj ka ulici. ONI stolovi, mermerni ili mermernom tektrurom prelepljeni, sa deko ivicom zlatne boje. TO sam htela da vidim. I to je svuda unaokolo. 

I ne samo to. Zlatne plinske boce prosto ne mozete da anticipirate... ni voznju bicikla zimi, ni toliko motora. Da, toliko motora nisam ocekivala na ulicama Pariza.

Onda, city bling. Negde puste skulpturama da patiniraju, ali su neobicno cesto polirane do nemoguceg.

Bljeste na suncu, nestvarno. 

Ko god da vam je rekao da je ovo posebnost Beograda, prevario vas je. Toplo kestenje je u Parizu svuda unaokolo.

A porcija { 3.5€ } podrazumeva dve spojene kesice, jednu za kestenje, drugu za otpatke. Uz to, dobijate i vlaznu maramicu, da posle garavog kestenja ocistite ruke. Looove it.

Nebo ce vas ocarati. 

Svetlo, to je to o cemu pricaju.

Cak ce i preterani most Aleksandra III

delovati kao ulaz u raj. 

Svetlucavi sezonski dekor. Najupecatljivije su ove "mimoze" koje sam cesto vidjala. Na Chopard-u, Guerlain-u, tu oko Place Vendome i ulice St. Honore stoje kao krojene po meri.

Svuda iznenadjenja. Neobicno pravilno...

... neobicno mirno... 

... neobicno da je ovo necija stvarnost...

Hunchback of Notre Dame...
Predstava za nas? Skrivena kamera? 

... i carobni svetlosni prodori
koje pravi nisko zimsko sunce. 

Sedite. Odmorite noge.
Dosta za danas.

OSTALI PARISKI POSTOVI:
Paris. Vous Êtes Ici.
Paris. Musées Vivants.
Paris. Manger!
Paris. Lettres.
Paris. Ah, Paris...
Joyeux Noël et bonne année!

Paris. Vous Êtes Ici.

2011-12-26T07:00:00.000+01:00

Krećemo. Buckle up.

Kada ako ne sada, Charlotte Gainsbourg i AF607105.

Ime pesme je oznaka leta Air France-a.

Dok se okrenete i smestite,

gricnete snack i gucnete kafu...

... bacite pogled kroz prozor...

... već ste tu. Hej, kakva pomisao!

Živimo samo dva sitna sata od Pariza.

Gde god da bacite pogled, embelishments.

Plemenite kombinacije materijala

i obozavana gradska stroka.

Ok, ako ste skloni romantiziranju

zovite je patina.

SVE je drugačije.

Karuseli iz bajki i snova ovde su stvarnički.

Cvećare sa čaaarobnim aranžmanima,

buketi smotani u pak papir.

Easy dreamy stroll down the Seine, sve svetluca,

ali tek narednih dana saznaćemo zašto je ovo
grad svetlosti.

Upoznavanje za Ajfelovom kulom,

maše nam svetlosnim snopom.

Masivna arhitektura sa osvetljenim enterijerima

u kojima se jasno vide redovi jonskih stubova.

Cunjanje kroz lepi šarmantni komšiluk.

Svi sede napolju i prkose prohladnoći.

Neoni,

sasvim drugačiji nego u Njujorku,

ulice koje svetle sasvim drugačije

nego u Tokiju.

Svetleći dekor spolja i unutra.

Svuda začudni jaw dropping detalji.

Do Pompiduove knjižare po essentials

i - Pariz može da počne.

A onda, prvo parisko jutro.

Nesto fr muzike, kafa i

lagane pripreme za teren.

Dan bistar kao suza.

I tu priča počinje...

OSTALI PARISKI POSTOVI:

Paris. Plein air.

Paris. Musées Vivants.

Paris. Manger!

Paris. Lettres.

Paris. Ah, Paris...

Joyeux Noël et bonne année!

Kyocera

2011-12-25T13:02:00.000+01:00

Za aspiring foodies ili stare kulinarske kuke ‒ ultimativni poklon ove nove godine.

Udruzivanje Kyocera-Delimano-Mercator urodilo je ovim plodom. Japanski keramicki nozevi, specijalna serija za Delimano, po povlascenoj ceni za Merkator Hipermarket kupce. Sakupite dovoljno markica i dobicete ih u pola cene, ili ih kupite po punoj ceni, well worth it.

Sa njima je divota raditi. Laki kao pero, ostri kao zilet.

Ugodno oblikovani i stabilni u saci.

Jako lepi, kombinacija belog seciva i te neke divne boje rucke... Zapravo potseca me na Chanel Particuliere, ton koji je obelezio 2011.

A to belo secivo, prozirno i mutno... cudan oragnski osecaj, novootriven kuhinjski osecaj.

Dostupni u 4 velicine, prva koju smo testirali je Santoku, treci po velicini. Sada smo jedan Santoku pribavili za tatu, kulinarskog majstora, a nama je dopao saka jedan mali univerzalni Utility knife, drugi po velicini.

Ovako ce Santoku da radi u tatinim rukama:

To je bio samo prvi deo recepta Salad Nisoaz { PART 2, PART 3 } i samo jedan iz gomilice bozicnih recepata Gordona Remzija.

ODOH DA SLAJSUJEM!